Vazduh umereno zagađen, objavljena vest o Beogradu greška

Filip Radović navodi da je tokom zimskih meseci prekoračenje zagađujućih materija u vazduhu česta pojava, odnosno da je veća prisutnost štetnih čestica koje su posledica sagorevanja fosilnih goriva.

"Samo u Beogradu postoji nekoliko desetina hiljada pojedinačnih ložišta, a pored toga velika je i koncentracija vozila u saobraćaju. Sve to prouzrokuje prekoračenje zagađujućih materija tokom zime", rekao je Radović za Tanjug.

Komentarišući vest koja je uznemirila domaću javnost, objavljenu na sajtu Airvisual.com, da je u Beogradu indeks zagađenosti u četvrtak iznosio 399 po čemu je, navodno, bio najzagađeniji grad na svetu, Radović ističe da uređaji Agencije za zaštitu životne sredine nisu izmerili tu vrednost, te da se očigledno radi o softverskoj grešci u preuzimanju podataka.

Kako kaže, taj sajt, registrovan u Švajcarskoj, preuzima podatke sa mernih stanica i naše Agencije, jedine autorizovane i akreditovane ustanove u Srbiji koja ima uređaje za merenje zagađenosti i koja emituje podatke u realnom vremenu prema Uredbi o kvalitetu vazduha usklađenoj sa okvirnom direktivom o vazduhu EU.

"Njihov grafikon je pokazao da smo u jednom trenutku sa 80 skočili na više od 300 mikrograma po kubnom metru, što naši uređaji nisu detektovali", naglašava Radović.

Ističe da su merni uređaji Agencije potpuno kredibilni i da se jednom godišnje šalju na interkomparaciju u Italiji, gde se upoređuju sa uređajima drugih država.

"Kako mi ovde merimo vazduh, tako se meri svugde u svetu, a ocena kvaliteta vazduha izrađuje se na godišnjem nivou. Ne može se reći da je vazduh zagađen, ako je tokom jednog sata bilo prekoračenje graničnih vrednosti, jer već sledećeg sata može da pokaže potpuno drugačije rezultate", pojašnjava Radović.

Uobičajena zagađenost 

Napominje da je zagađenost vazduha u Srbiji ove zime uobičajena.

"Udišemo umereno zagađeni vazduh, možda je bilo manjih prekoračenja u odnosu na prethodne zime, ali to ćemo znati tek kada završimo godišnji izveštaj. U Beogradu i ostalim delovima Srbije zimi su prisutne suspendovane, odnosno štetne čestice, posebno tamo gde su velika ložišta i ima mnogo sagorevanja", navodi direktor Agencije.

Na pitanje u kojim delovima Srbije je zimi vazduh najzagađeniji, Radović nabraja Valjevo, Beograd i Niš zbog sagorevanja fosilnih goriva, kao i Užice i Kosjerić zbog nepovoljnog geografskog položaja koji, kako kaže, tokom zime doprinosi povećanoj koncentraciji suspendovanih čestica.

Napominje da je u cilju smanjenja zagađenosti vazduha neophodno sprovesti sistemske mere koje podrazumevaju velika finansijska ulaganja, modernizaciju industrije, promenu načina grejanja i prelazak na alternativne izvore, kao i povećanje koeficijenta energetske efikasnosti i modernizaciju saobraćaja.

U Srbiji postoji 40 stanica za merenje zagađenosti vazduha postavljenih mahom u urbanim sredinama kao što su Beograd, Niš i Novi Sad, a prema rečima Radovića, plan je da u narednom periodu bude uvećana mreža za monitoring.

"To je vrlo važno jer ako nešto ne može da se izmeri, ne može ni da se kontroliše. Stanica je najviše u sredinama gde je prepoznato da postoji potreba za tim. Monitoring je kontinuiran, stanje se prati 24 sata dnevno putem automatskih uređaja, a rezultati objavljuju na našem sajtu i aplikaciji", kaže Radović.