Omladinski radnik, kao "novo“ zanimanje

Neka istraživanja pokazuju da je oko 80 odsto omladinskih radnika angažovano volonterski.

Predstavnici tog sektora ističu da je prepoznavanje omladinskog radnika kao zanimanja veoma važno jer će to doprineti da oni budu "viđeni" na svim mestima gde su mladi prisutni - gotovo u svim javnim institucijama od nacionalnog do lokalnog nivoa, a i u pogledu osiguranja kvaliteta programa omladinskog rada.

Programski koordinator u NAPOR (Nacionalnoj asocijaciji praktičara/ki omladinskog rada) Nemanja Obradović kaže za Tanjug da je ta organizacija osnovana pre deset godina upravo sa idejom da omladinski rad bude prepoznat kao zanimanje.

"Konkretno, priznavanje zanimanja omogućava postavljanje kompetentnih omladinskih radnika u lanac sistemske brige o mladima, što bi trebalo da odgovori i na problem održivosti omladinskih programa, kao i saradnje različitih aktera omladinske politike ", objasnio je sagovornik Tanjuga.

Kako kaže, sada uloga omladinskog radnika može biti prepoznata na svim mestima gde su mladi prisutni - gotovo u svim javnim institucijama.

Govoreći o položaju omladinskih radnika, Obradović je istakao da je danas svakako bolji nego prethodnih godina jer je više prilika za obrazovanje i njihovo angažovanje kroz različite projekte.

"Prethodnih godina smo se posvetili definisanju uloga svih lokalnih aktera, koje moraju da se razlikuju, gde smo konačno došli do razumevanja šta je posao omladinskog radnika, a šta nije", rekao je Obradović.

Ono što u toj organizaciji još uvek video kao problem, je održivost programa koje omladinski radnici sprovode. 

Prethodna istraživanja pokazala su, kaže, da je više od 80 odsto omladinskih radnika angažovano volonterski.

To praktično znači da ogroman broj njih nosi ozbiljnu odgovornost za sprovođenje programa za mlade, bez ikakvne novčane nadoknade. 

Ceo sistem je i dalje zavisan od aktivističkog delovanja i snalažljivosti omladinskih radnika da obezbede neophodne resurse za sprovođenje programa omladinskog rada, ističe Obradović.

"Priznavanjem zanimanja omladinski rad postaje vrednovan i priznat, dok sa druge strane može da bude šire prepoznat i primenjen od strane relevantnih institucija, što je veoma važno za razvoj organizacija koje sprovode omladinski rad", ističu u NAPOR-u.

Od 1. januara poslodavci moraju da navedu konkretna zanimanja

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević kaže za Tanjug da će praktično od 1. januara 2020. svi poslodavci prilikom prijave radnika Centralnom registru morati da navedu tačno zanimanje.

Zato su sada, kaže, zanimanja razvrstana, kako bi se radnici prijavili pod određenom šifrom i tačno za posao koji rade.

Đorđević kao primer navodi zanimanje programer koje do sada nije postojalo, a sada se našlo u šifarniku zanimanja.

Od ove godine poslodavci će morati radnike da preregistruju i navedu konkretna zanimanja. Neće samo biti važno da ih prijave pod bilo kojom sifrom već će biti u obavezi da budu prijavljeni baš za ono što rade, kaže Đorđević.

"Razvrstali smo sva zanimanja, a i za one koji rade preko omladinske i nemaju stručno zvanje ne postoji nikakva razlika, imaće detaljno genezu gde su radili i na kojim poslovima", objašnjava ministar.

Do usvajanja novog jedinstvenog kodeksa šifara polovinom prošle godine, u Srbiji je bila u upotrebi lista zanimanja iz 1990. godine, koja je u najvećem delu prevaziđena zbog dinamičnih promena na tržištu rada koje su uslovile nastanak novih zanimanja i nestanak starih, objašnjavaju u Ministarstvu rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja.

Primera radi, nisu bila prepoznata neka zanimanja, naročito u oblasti IKT, pa kada su se programeri prijavljivali na evidenciju NSZ nisu mogli da budu prijavljeni pod šifrom programer, jer ona nije bila prepoznata na tržištu rada.