Polemika o zabrani uzgajanja životinja radi krzna

Etika, estetika, ekologija – u svakoj od ovih oblasti postoje razlozi i "za" i "protiv2 prirodnog krzna. U Srbiji radi krzna odgajamo samo činčile. I to na tek dve farme koje sarađuju sa petnaestak kooperanata, tvrde ekološki aktivisti. Uzgajivači kažu da od ovog posla živi više od 500 porodica.

"Mora da se nađe neko rešenje da se izađe u susret ljudim koji pošteno rade svoj posao i žive od njega, izdržavaju svoje porodice i plaćaju poreze i doprinose državi", kaže Novica Predojević, uzgajivač činčila iz Kraljeva.

Imali su 10 godina da se prilagode, kažu pritivnici ubijanja životinja samo zbog krzna.

"Ekološka prljavost ove industrije ogleda se u ogromnom broju leševa koje ostavlja iza sebe", naglašava Elvir Burazerović iz Orke i dodaje da je sto životinja potrebno za jedan kvadratni metar krzna.

"S druge strane, ako znate na koji način se te životinje gaje i lišavaju života možemo reći da je to čisto zlostavljanje živiotinja", dodaje Burazerović.

Za razliku od mesa, krzno nije osnovna ljudska potreba, a zabranom smo ušli u red emancipovanih zemalja, kažu iz Orke. Predsednik Skupštinskog odbora za poljoprivredu smatra da je to licemerno, jer nije tražena zabrana uvoza krzna. Dodaje da je sporni zakon 2009. donet je bez javne rasprave, preko amandmana usvojenog na brzinu.

Nadležnost Zakona o stočarstvu

Marijan Rističević iz parlamentarnog Odbora za poljoprivredu kaže da je Zakon o stočarstvu iz 2016. koji je krovni zakon, prepoznao proizvodnju krzna kao stočarsku delatnost, kao proizvod životinjskog porekla.

"U obrazloženju tog zakona piše da su svi drugi zakoni uključujući Zakon o veterini, Zakon o dobrobiti životinja moraju uskladiti sa pomenutim krovnim zakonom", napominje Rističević.

Elvir Burazerović uzvraća da je Zakon o stočarstvu donet u periodu kada je uzgajanje životinja zbog krzna bilo legalno. "Naravno da je tretirao ovu delatnost s obzirom da ona od 1. januara nije legalna i Zakon o stočarstvu će morati da se uskladi sa Zakonom o odbrobiti životinja", poručuje Burazerović.

Stav Privredne komore ide u prilog odgajivačima, jer ta grana može da donese veliki profit.

"Kada bi se stvari dovele u legalne okvire ne bismo pričali o dva nego o 20 miliona evra. Taj posao dobro koncipiran, to su ljudi koji rade po jako visokim standardima", ocenjuje Veljko Jovanović iz PKS-a.

Do donošenja zabrane, u Srbiji je registrovano 16 farmi za uzgoj krznašica, podaci su Ministartva poljoprivrede. Najavljuju da će veterinarska inspekcija krenuti u kontrolu sprovođenja Zakona o dobrobiti životinja. Ukoliko ima odredbi koje mogu različito da se tumače, kažu, biće usaglašene.