Posle praznične euforije tone hrane završe u smeću

Za novogodišnju noć i reprizu u restoranima u Beogradu pripremljeno je više od 300 tona hrane, od toga bar 70 tona završiće na deponiji. Još više hrane baci se i u domaćinstvima, a iskustva pokazuju da je to najčešće pečenje, hleb, mlečni i suhomesnati proizvodi. U našoj zemlji svaki građanin godišnje baci više od 35 kilograma hrane.

Hrane ne sme da zafali – to je prvi recept po kome se kod nas sprema praznična trpeza. Ne štedi se ni novac ni trud. A posle praznične euforije. mnogo toga završi u kontejneru.

I iz restorana se baca mnogo, prema procenama čak petina spremljene hrane. Donirali bi, kažu ugostitelji, ali nailaze na prepreke.

"Prvenstveno, kod nas se plaća PDV na donaciju hrane. Hrvatska je, recimo, ukinula taj zakon da ne plaća. Sledeći problem koji nastaje to je pitanje ambalaže u kojima se odvaja ta hrana, pitanje saobraćaja, distrubucije do onih koji prihvataju hranu", ukazuje Geori Genov, direktor HORES-a.

Država najavljuje da će menjati Zakon o bezbednosti hrane. Fokus će biti na edukaciji svih i na povećanju bezbednosti.

"Kako god da je ona kasnije korišćena neophodno je da se zna kada je ona proizvedena, kada je prodata, kako je transportovana, kako je čuvana i kada je krajnjem konzumentu data na korišćenje", ukazuje Nenad Vujović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede.

Tone bačene hrane

U prodavnicama je najlakše ispratiti taj put, ali mnogo proizvoda zbog isteka roka ode na smeće. Samo jedan trgovinski lanac u Srbiji odvaja namirnice za one koji nemaju.

"Dostižemo do 9.000 korisnika i oni svaki dan dobijaju sveže voće i povrće. Zaista se trudimo da budemo primer drugim kompanijama", rekla je Milica Popović, menadžer korporativnih komunikacija "Deleze".

Dobar primer je Francuska gde je zakonom propisano da trgovci doniraju sve namirnice posle isteka roka "najbolje upotrebiti do", kažu u "Banci hrane" koja pokušava da i naše trgovce navede da rade isto.

"Svakako su nam potrebne određene izmene zakona kako bismo to mogli da radimo na svetskom nivou. Nama bi najviše odgovaralo da bude oznaka na proizvodu najbolje upotrebiti do datuma označenog na proizvodu", napominje Marijana Prebiračević, menadžer za komunikacije "Banke hrane".

Ipak, i u Evropi se svake godine baci oko 80 miliona tona hrane vredne preko 143 milijarde evra. Zato su neke zemlje uvele obavezu trgovinskim lancima koji imaju preko 400 kvadrata da svakog meseca doniraju hranu. A u Belgiji, na primer, postoji lista bezbednih namirnica koje se mogu koristiti ili pokloniti u određenom periodu i nakon isteka roka.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.