Vožnja od Bajine Bašte do Užica lepša i zanimljivija uz vozača Marka

U ovaj autobus se ulazi uz "dobar dan", kao u kuću, uz pozdrav domaćinu. Domaćin, naravno, otpozdravlja, i neretko, tokom putovanja, krene priča o svakodnevnim seoskim dogodovštinama. Prisnost je u meri pristojnosti, a atmosfera na točkovima, duž vijugavog puta ka Užicu, nekako topla.

"Najlepša je komunikacija sa ljudima i putnicima, ja sam navikao da radim to. Već radim dugo godina. Pričaju kako provode dane i meni je zanimljivo sa njima da pričam. Uklopio sam se ja ovde sa ljudima", priča Marko Vuletić, vozač "Rakete".

"Svi su, moram reći, dobri. Nema, prijatni su, što je najglavnije. Udobna vožnja. Ja sam putovao i u veće gradove, dobro, nije ni tamo loše ali opet manje, prijatnost je veća u manjim gradovima", priča jedan putnik.

On im je gotovo prijatelj i znaju da će i zastati ako treba, primiti i predati pošiljku.

"Imam jednu pošiljku tu. Dokumenta za Užice. I oni će mene sačekati tu, preuzeti, ja uručim to. Ako nema, ja vratim nazad", dodaje Marko.

Pobrinuće se za najstarije, i za najmlađe.

"Ima deca kad idu iz Užica u 5.40, kad oni uđu u autobus, ja njima kažem nemojte da spavate, gledajte kroz prozor. Šta da radim sa vama kad prespite?", prepričava Marko.

U vremenu koje zbraja nervoze, stresove i distance među ljudima, ova autobuska slika je posve neobična. Ali, takva je i bajinobaštanska "Raketa", koja je posle kraha matičnog preduzeća, opstala upravo zahvaljujući vozačima, rešenim da rade bez plata, kako bi sačuvali i linije i putnike. I tako do privatizacije 2006, kada je sve krenulo nabolje, pa se potvrdilo još jednom, da se dobrota, deljenjem uvećava.