Dečje bolesti zakazivanja pregleda

Umesto da olakša put do pregleda, elektronsko zakazivanje, čini se, pacijentima neretko zadaje glavobolje. Šarlota Bošković danima je pokušavala da zakaže pregled kod kardiologa u Domu zdravlja.

"Kaže – ne može, morate da siđete na treći sprat na intereno pa da vidite kada se puštaju termini za decembar, to je bilo u novembru, siđem, kažu još nismo pustili, imamo striktno naređenje da termine puštamo u određene dane, pitam kada će to biti, kažu proverite telefonom", kaže Šarlota Bošković.

Muke i za lekare opšte prakse. Termina je, kažu, malo, pacijenata mnogo. Najteže im zakazuju pregled kod endokrinologa, gastroenterologa i vaskularnog hirurga. To potraje i duže od mesec dana.

"Jedan isti pacijent nam dolazi, nećete verovati, nekada i po deset puta da bi našao termin. Ti termini vrlo brzo se zauzmu, tako da bukvalno nekada i za jedno pre podne termini odu i onda dajemo pacijentima uput bez termina, pacijent šeta od jednog do drugog da bi zakazao, oni ga vrate, iako znaju da nema termina, oni kažu to je vaš izabrani lekar dužan da vam zakaže", kaže prim. dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine u DZ Stari grad.

Kod nekih specijalista pregled se može zakazati samo za određene dijagnoze, pa tako doktori opšte medicine kažu da, na primer, kod gastroenterologa u nekim ustanovama mogu da zakažu pacijentu sa dijagnozom egzotična bolest, ali ne i onom kod koga sumnjaju na rak želuca, debelog creva...

"Čak ovog meseca ja nisam nijednom pacijentu zakazala kod gastroenterologa u KC na Zvezdari, oni se uglavnom vezuju za neke dijagnoze koje nemamo, kod vaskularnih hirurga za vene nema šanse da zakažemo, to redovno mesecima, jer termini su njihovi vezani za dijagnoze koje se ne odnose za venske bolesti", kaže Biserka Obradović.

Kada pacijent može na pregled kod privatnika? 

Ustanova u koju nas lekar uputi na konsultativni ili specijalističko-dijagnostički pregled, dužna je da nam ga zakaže najkasnije u roku od 30 dana, ako nije reč o pregledu za koji postoji lista čekanja. Ako to ne učine, pacijent ima pravo da od te ustanove traži da mu popune potvrdu, koju inače i sami možemo odštampati sa sajta RFZO-a.

S tom potvrdom pacijent može na pregled u privatnu praksu, a potom i da troškove naplati od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Fond za taj iznos umanjuje sredstva ustanovama koje nisu mogle da pruže pregled i zato one često odbijaju da pacijentima daju potrvdu.

"Do sada se u retkim slučajevima dogodilo da je potvrda popunjena, da su dobili tu potvrdu, jedino što smo uspeli tako povremeno sa pacijentima to je da pacijent nakon pokazivanja da oni znaju na šta imaju pravo, da su dobili termin u roku od 30 dana da obave pregled", napominje prim. spec. dr Milica Nikolić Urošević, predsednik Udruženja za zaštitu prava izabranih doktora opšte medicine.

Kada ne uspe da zakaže pregled niti da dobije potvrdu za privatnu praksu, pacijent može da zatraži pomoć zaštitnika prava osiguranih lica. Gde ga pronaći, pitaju se mnogi. U više beogradskih domova zdravlja koje smo zvali, odgovor isti. Kažu da zaštitnik ne sedi u zgradi, da ne znaju gde je, da imaju broj, ali ne znaju da li je u funkciji... 

Da li je zaštitnik prava dostupan pacijentima? 

Prema Pravilniku, zaštitnik prava osiguranih lica treba da bude dostupan pacijentima – a to znači da ga ima svaki dom zdravlja sa najmanje 50 ugovorenih radnika, i svaka bolnica i druga zdravstvena ustanova sa najmanje 300 postelja. Zašto se to u nekim slučajevima ne poštuje?

"Kada je u pitanju sekundar i tercijar, dakle nalaze se u samim zdravstvenim ustanovama, kada je u pitanju primarna zdravstvena zaštita, u nekim domovima zdravlja se nalaze, dok drugi domovi zdravlja koji nemaju zaštitnike prava osiguranika, oni se nalaze u prostorijama filijala Republikog fonda za zdravstveno osiguranje. Zašto nema svaki dom zdravlja koji ima najmanje 50 zaposlenih? Mi ćemo raditi na tome, zbog broja ljudi", kaže prof. dr Sanja Radojević Škodrić, v. d. direktora RFZO.

U Fondu odgovaraju da je ove godine od oko 580 zahteva za refundaciju troškova pregleda obavljenih u privatnoj praksi, jer državna nije mogla da ih pruži, 500 bilo osnovano, da je građanima novac isplaćen najkasnije za mesec dana od dana podnošenja zahteva, a da je ustanovama koje pregled nisu pružile ukupno umanjeno oko dva miliona dinara.

Pored zaštitnika prava osiguranih lica, pacijenti koji smatraju da im je uskraćeno pravo iz oblasti zdravstvene zaštite, po Zakonu prigovor mogu podneti i savetniku pacijenata, čiji rad organizuju jedinice lokalne samouprave. Uprkos tome, u Sektoru za zaštitu prava pacijenata beogradskog Sekretarijata za zdravstvo odgovaraju da nisu nadležni za temu kojom smo se bavili.