Transparentnost: Blago nazadujemo u borbi protiv korupcije

Za takvu situaciju mogu biti dva uzroka, kaže, Goati - neadekvatno zakonsko regulisanje i nepostupanje tužilaštva i sudova po predlozima NVO, pojedinih državnih organa, građana.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić naveo je da građani u istraživanjima javnog mnjenja navode da je korupcija veoma raširena.

"Mali broj dela korupcije je prijavljen, a prijavljena najčešće ne dovode do osuda primerenih težini krivičnog dela", rekao je Nenadić.

Prema njegovim rečima, u Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije, koja uskoro ističe, postavljeni su i konkretni ciljevi koji nisu dali rezultat.

"Iako je cilj bio da se statistka osuda za krivična dela korupcije poveća od 2012. do 2017. za 30 odsto, to se nije desilo", rekao je Nenadić i precizirao da je broj osuda za primanje mita sa 59 pao na 28, a za davanje sa 56 na 20.

Izveštaj je pokazao i da je broj osuda za krivična dela protiv službene dužnosti pao sa 841 na 490.

Prema njegovim rečima, obilje informacija o sumnjama na kropciju koje se često nalaze u medijima, tvrdnjama zvaničnika u političkim konfliktima, izveštajima NVO i nezavisnih državnih organa nije iskorišćeno, a tužilaštvo i drugi organi morali bi da postupaju proaktivno i ne bi smeli da čekaju na podnošenje krivičnih prijava.

Prema rečima Zlatka Minića iz Transparetnosti, TS je pratila 11 slučajeva sumnji na korupciju i tim povodom se obraćala na adrese 16 nadelžnih tužilaštva.

Od tih 11 slučajeva postupak je pokrenut samo u jednom - u slučaju "Udovičić i Jasnić, bez Udovičića" vezanom za poslovanje Univerzitetskog sportskog saveze Srbije, rekao je Minić i dodao da su mnogi drugi navodi ostali bez epiloga.