Reforma naučnog sektora – bolji uslovi rada i sigurna plata istraživača

U martu je bio veliki za prijem 1.000 mladih istraživača, a sada novi konkurs za prijem još 100 istraživača. Vladimir Popović ističe su prilikom prvog konkursa obećali da će za one istraživače koji ove godine upišu doktorske studije obezbediti mogućnost uključenja u projekte.

"To je ovih 100 sada istraživača, uslovi su vrlo visoki. Želimo najbolje da uključimo, prosečna ocena 9,00 i rođene 1988. godine i kasnije", rekao je Popović gostujući u Dnevniku RTS-a.

Ukazao je da taj podmladak znači mnogo, jer žele reformu naučnog sektora.

"Suština reforme je promena modela finansiranja naučnih istraživanja. Do sada smo imali takozvani projektni sistem, ali u suštini on je bio kvazi projektni sistem jer su manje-više svi morali da prođu zato što je plata istraživača, kako mladih tako i svih drugih, zavisila od toga da li su prošli ili nisu na projektu", objasnio je Popović.

Dodao je da istraživači na institutima nisu mogli da ostvare svoja primanja ako nisu prošli na projektima, jer nije postojala osnovna plata.

Popović navodi da su pripremljena dva nova zakona.

"Zakon o fondu će se baviti projektima samo i potrudićemo se da ti projekti budu kompetitivni to znači da samo najbolji prolaze na projektima. Sa druge strane, pripremili smo i novi Zakon o nauci i istraživanjima koji će obezbediti sigurnu platu, hladni pogon istraživačima. Istraživačima to znači platu bez obzira da li su prošli na projektima ili nisu prošli", naglašava Popović.

Istakao je da je to velika razlika, jer plata omogućava, kako mladim tako i ostalim istraživačima, sigurnost, da mogu da konkurišu za kredite i da mogu da računaju na dužu budućnost u naučnoj zajednici.

Podići relevantnost projekata

Procene su bile, naveo je Popović, da sa ovakvim zakonskim sistemom koji smo imali nije bilo moguće napraviti promenu.

"Da smo raspisali poziv po pravilima i zakonskim uslovima koje imamo u ovom trenutku praktično mi bismo za četiri godine opet bili u istoj poziciji, opet bi svi prošli, opet bi se bavili samo onim temama kojima žele da se bave", rekao je Popović.

Dodao je da je suština ove promene da postoje programi fonda od koje će neke definisati država, odnosno Naučni savet fonda, a određene programe će istraživači predlagati sami.

"Neće sve teme biti slobodne na tržištu nauke, nego će određen broj tema biti definisan i od strane države. Želimo da podignemo relevantnost projektnih poziva, a to znači veću korist za društvo, za privredu i uopšte za našu zajednicu", napomenuo je Popović.

Što se tiče rangiranja instituta, Popović navodi da se očekuje definisanje pravilnika institucionalnog finansiranja.

"Instituti moraju da imaju definisanu svoju ulogu, moramo im dati zadatak, neće biti moguće institucionalno finansiranje bez da se nešto uradi za tu instituciju", ističe Popović.

Tvrdi da je cilj i povezivanje nauke i privrede.

"Vrlo često privreda misli da im nauka ne treba, a naučnici da njima privreda ne treba", kaže Popović.

"Mi smo pripremili nekoliko programa u okviru fonda, zajedničko finansiranje nauke i privrednih subjekata gde će biti moguće da recimo Ministarstvo odbrane ili neki subjekt namenske industrije učestvuje sa 20 ili 30 odsto u finansiranju određenog istarživanja, a ostali deo da ide preko fonda", zaključio je Popović.