Kostić: Zgađen sam podvalama onih koji bi istoriju da prave iznova

Vladimir Kostić je, na konferenciji u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu, ocenio da se danas uloga srpskog naroda i države u Prvom svetskom ratu kreće između dve velike laži.

"Uloga Srbije se kreće od vinovnika, direktnog izazivača na početku rata do, kada je rat priveden kraju, i pošto smo skinuli sopstvene leševe, strane koja je izgleda jedva u ratu učestvovala, sudeći po mestima u ložama na proslavi godišnjica", predočio je Kostić.

Kao da je, kaže, Srbija samo rat naslućivala prisluškujući daleke kanonade, poput nekih naroda ispod Magreba.

"Tako je, bar, izgledalo u loži", dodao je Kostić, komentarišući obeležavanje 100 godina od kraja Prvog svetskog rata u Parizu.

Kostić je rekao da je "bukvalno zgađen podvalama onih koji bi istoriju da prave iznova i po svojoj meri".

"Verovatno pod uticajem odmaklih godina sve manje me interesuje šta drugi misle o nama i našoj ulozi u tim događajima, ali me sve više brine da i sami ne počnemo da verujemo u te podvale", zaključio je Kostić.

Istakao je da "tamo gde su naši nevoljni ratnici i mučenici stizali samo zato da raskošno i neštedimice poseju svoje grobove verujući da braći nose slobodu, a kuda ih, u seljačkoj muci i ograničenosti, u mirnim vremenima put gotovo sigurno ne bi naveo, danas ih nazivaju okupatorima i osvajačima".

"Da li je i Toplički ustanak, inače jedna tužna i u Evropi jedinstvena epizoda ovog rata, samo frustracija onih koji su goloruki ostali iza srpske vojske, pa nisu bili u stanju da zadovolje svoje kolonijalne apetite, ili se radi o neuporedivom žrtvovanju i neponovljenom uskliku slobodi onih koji su se uspravili svesni da su bez izgleda na uspeh i spremni da plate strašnu cenu prkosa?", pita se Kostić.

"Srbija platila tragičnu cenu"

Vladimir Kostić kaže da za njega nema dileme da je Srbija u Velikom ratu platila tragičnu, a možda i fatalnu cenu.

"Od 4,5 miliona celokupnog stanovništva Srbije, 370.000 poginulih vojnika, 630.000 poginulih civila, 114.000 teških invalida, oko 500.000 siročadi, iz Srbije je internirano oko 400.000 ljudi", rekao je Kostić.

Srbija je, napominje, bila na prvom mestu u oba ratna tabora po broju izgubljenih mobilisanih vojnika.

"Pustošenje poseda značilo je decenijsku glad stanovništva. Uništeno je 57 odsto industrijskih postrojenja, razorena su 544 preduzeća. Srbija je u ratu izgubila najmanje 2/5 svog ukupnog nacionalnog bogatstva. Na kraju rata Srbiju opisuju kao 'kostur', 'razoreni vojnički logor'. 'opustošenu' zemlju. Mir preživelima nije donosio spokojstvo, već nove nedaće", zaključio je Kostić.

Kostić je ukazao da današnji događaj u SANU spada u one skupove koji će, kakav god da bude, obeležiti godinu u kojoj se odigrava.

"Tema ovog skupa nije poput tema kojih se u trenucima lucidnosti prisetimo i čiju celinu potom stvaramo. Ova tema može i bez svih nas u ovoj sali, niko, međutim, u ovoj sali ne može bez ove teme. Nema u Srbiji nijedne porodice koja se za trenutak, s pijetetom, u tišini ne priseća izgubljenih srodnika u vihoru rata koji će biti nazvan Velikim, kao da su nam ostali bili mali i kao da i sam nije bio svojevrsna priprema za još strašniju klanicu, koja će nekima u ovom balkanskom usudu dopasti kao ponavljanje užasa, a nekima kao fatum da isti užas sada prođu njihova deca", rekao je Kostić.

Osim što je ubrzala završetak rata, istoričari smatraju da je pobeda Srbije na Solunskom frontu ohrabrila južnoslovenske pokrete da doprinesu raspadu Austrougarske monarhije.

"Sve ove žrtve koje je podneo srpski narod i njegova vojska u toku rata, jeste doprinos oslobođenju svih, a to se danas malo zna", rekao je Mile Bjelajac sa Instituta za noviju istoriju Srbije.

U dva dana, istoričari će razmotriti politički, ekonomski i kulturološki značaj nastanka zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca i šta je Jugoslavija predstavljala za srpski narod i njenu ulogu na Balkanu i u Evropi posle rata.