Istraživanje: Izveštavanje o deci negativno i senzacionalističko

Istraživanje je obuhvatilo kompletan program televizija sa nacionalnom frekvencijom i sedam dnevnih listova (Politika, Danas, Večernje novosti, Blic, Kurir, Informer i Srpski telegraf).

Na televizijama se u proseku emituje manje od jednog priloga o deci dnevno u celokupnom programu (prosečno 0,89 priloga), kao i manje od jednog teksta dnevno u analiziranim dnevnim listovima (prosečno 0,94 teksta), pokazuju rezultati istraživanja predstavljeni na Sajmu medija.

Tokom sprovođenja istraživanja (od 20. jula do 1. oktobra) na televizijama je emitovano ukupno 310 priloga o deci, a najviše ih je bilo na Prvom programu Radio-televizije Srbije (127).

Kada je reč o konotaciji medijskih objava, čak 57,95 odsto tekstova u dnevnoj štampi ima negativnu konotaciju. Na televizijama je situacija drugačija jer su najbrojniji prilozi sa pozitivnom konotacijom (44,19 odsto).

Zbirni rezultati za televizije i dnevnu štampu, međutim, pokazuju da je od ukupno 769 objava u svim analiziranim medijima skoro polovina sa negativnom konotacijom (46,94 odsto). 

Ubedljivo najzastupljenija tema o kojima mediji izveštavaju su zlostavljanje dece, nesreće, nasilje i narkomanija (56 odsto), dok obrazovanje i edukacija dece čine deset odsto zastupljenih tema.

Uspesi i dostignuća dece su izuzetno retko tema, na nivou statističke greške, pokazuju rezultati istraživanja. 

Kada je reč o kršenju etičkih principa i Kodeksa novinara Srbije prilikom izveštavanja o deci, istraživanje pokazuje da na televizijama nije zabeležen nijedan prekršaj u 310 analiziranih priloga.

U štampi je detektovano 46 tekstova u kojima su prekršeni principi, i to najčešće zbog otkrivanja identiteta deteta (ime, fotografije, prebivalište).

Istraživanje je sproveo Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost uz projektnu podršku Ministarstva kulture i informisanja.  

Iskrivljena medijska slika o deci  

Predsednik Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost Marko Nedeljković upozorava da ovakvo medijsko izveštavanje ima izrazito negativan uticaj na samu decu, ali i na percepciju dece u javnosti.

Napominje da se zbog takvog izveštavanja sve češće mogu čuti ocene da su današnja deca nestašnija, problematičnija nego ranije što je, kaže, vrlo diskutabilna ocena.

Generalni sekretar Saveta za štampu Gordana Novaković objašnjava da je izveštavanje o deci isto kao i izveštavanje o odraslima – negativno.

U poslednjih sedam godina, kaže, Komisija za žalbe Saveta za štampu primila je dvadesetak prijava o izveštavanju o deci.

Savetnik za medije Unicefa u Srbiji Jadranka Milanović navela je da oprez koji novinari i urednici moraju da imaju kada izveštavaju o deci ne podrazumeva ograničavanje njihovih sloboda, već poštovanje i prava dece koja ne smeju biti ugrožena od strane medija.

Profesor Fakulteta političkih nauka Veselin Kljajić ukazuje da se nastavlja trend da negativne vesti imaju prednost, te da raste intenzitet negativnog.

"Tako dolazimo u paradoksalnu situaciju: prag tolerancije na nesreće se povećava, a empatija se smanjuje. To znači da smo oguglali na negativan sadržaj. Jedan od načina da se borimo protiv ovoga je dodatna profesionalizacija novinara o ovoj temi", ističe Kljajić.