"U očuvanju mentalnog zdravlja najvažnija podrška društva"

Maja Gojković navodi da ukoliko kao društvo želimo suštinski da se bavimo unapređenjem mentalnog zdravlja mladih, je neophodno da im se pošalje poruka da su problemi mentalnog zdravlja sastavni deo ljudskog funkcionisanja. 

"Neophodno je da im pošaljemo poruku, kroz sistem obrazovanja, medije i sve one kanale komunikacije koji su im bliski, da su problemi mentalnog zdravlja sastavni deo ljudskog funkcionisanja i da nema ničega sramotnog u teškoćama koje su u vezi sa mentalnim zdravljem", navela je Gojkovićeva.

Poručila je da razgovor sa stručnim licem ne treba da predstavlja nikakav bauk i u 21. veku ne bi smelo da se razlikuje od odlaska kod bilo kog drugog lekara.

Dodala je da duboko veruje da je zajednički zadatak da se, kroz edukaciju opšte javnosti, obezbedi veće razumevanje i kvalitetnija podršku za ovu, i dalje marginalizovanu grupu kod nas.

"Svi mi odlazimo kod doktora kada nas nešto boli, ili kada osećemo nekakve zdravstvene tegobe. Međutim, važno je da postavimo pitanje da li smo jednako spremni da potražimo stručnu pomoć i kada imamo nekakav unutrašnji problem i kada nas, narodski rečeno, 'zaboli duša'. Možda odgovor na to pitanje najbolje pokazuje koliko je ovo još uvek tabu tema za sve nas, o kojoj se češće šapuće nego što smo spremni da otvoreno govorimo", rekla je predsednica Skupštine.

Kaže da zbog ovih predrasuda, od kojih savremena društa, ne samo naše, još uvek boluje, mnogi, a posebno mlada populacija i njihove porodice se teško odlučuju da potraže stručnu pomoć čak i onda kada su svesni ili barem naslućuju da imaju problem.

"Sa druge strane, i kada skupe hrabrost da ga podele sa nekim suočavaju se sa stigmom okoline, što ih neretko gura na margine društva i produbljuje osećaj usamljenosti i nerešivosti unutrašnjih problema", istakla je Gojkovićeva.

Mladi se, kaže prema istraživanju koje je urađeno pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta, suočavaju sa stresom i potrebna im je podrška.

"Više od polovine ispitanika navelo da je doživelo bar jedan stresan životni događaj. Nešto više od jedne petine mladih navelo je da se često suočavaju sa osećajem negativnog raspoloženja i tuge, osećanja stalne brige oko različitih stvari.... Ovi upozoravajući pokazatelji ukazuju da je u cilju očuvanja mentalnog zdravlja najvažnija podrška roditelja i porodice, prijatelja, kao i čitavog okruženja", rekla je predsednica Skupštine .

Ističe da je izuzetno važno da se mladi ohrabre da potraže stručnu pomoć kada se suoče sa osećajem da u sebi imaju problem koji ih tišti.

Đukić Dejanović: Stigmatizacija ružna, naša realnost

Nije sramota biti slab i tražiti oslonac, niti je sramota tražiti stručnu pomoć i podršku, jer su problemi mentalnog zdravlja sastavni deo ljudskog života, napomenula je ministarka za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović na predstavljanju projekta.

"Stigmatizacija, ružno obeležavanje onog ko ima problem duše, naša je realnost", upozorila je Đukić Dejanović i dodala da svaki građanin mora da zna da takvi ljudi mogu biti korisni članovi društva u okviru svojih potencijala, ako se njihovi problemi minimizuju zahvaljujići redovnoj terapiji ili psihološkoj podršci stručnjaka.

Ministarka je ukazala da do 2030. godine, zahvaljujići implementaciji ciljeva iz Agende 2030 UN, nijedan čovek, pa ni onaj sa posebnim potrebama, ne sme da ostane iza kolone.

"Dakle, do 2030. svi moraju živeti dostojanstvenije i bolje, posebno oni koji sada tako ne žive. Iz tog razloga, fokusiraćemo se ka osobama sa mentalnim smetnjama, sa idejom da, pre svega, ukažemo da sam pojam mentalna smetnja ne mora uvek značiti da se radi o osobi koja će čitavog života imati neki svoj svet, daleko od realnosti", rekla je ministarka koja je i predsednica Međuresorne grupe za sprovođenje te Agende.

Prema rečima ministarke, važno je da svaki građanin počevši od sopstvenog okruženja, razvija empatiju, poverenje, humane i solidarne odnose stvarajući tako uslove za srećnije, odnosno mentalno zdravije društvo.

"Osobe koje imaju probleme mentalnog zdravlja u društvu se često opažaju kao opasne, nepredvidive ili drugačije, a takve osobe neretko imaju problem otuđenosti, prilagođavanja u društvu, kao i uobičajenog svakodnevnog funkcionisanja", rekala je ministarka.

Dodala je da svi oni koji imaju potrebu da stigmatizuju moraju da znaju da nema osobe koja u nekim okolnostima ne bi mogla postati osoba sa mentalnim problemom, samo što svako ima svoj prag za nastanak bolesti.

"Zauzimanje pozitivnog stava prema osobama sa duševnim poremećajima nije samo gest dobre volje, već znak valjane informisanosti i razvijene zdravstvene kulture, a poznata je i činjenica da su osobe sa mentalnim smetnjama, suprotno predrasudama, češće žrtve nego nasilnici", rekla je Đukić Dejanovićeva.

Ministarka je podsetila da organizovana društva prihvataju osobe sa takvim problemima, a onda same zajednice, jedinice lokalnih samouprava na njih gledaju kao na svoje sugrađane koji ne smeju nikako pripadati nekom drugom redu građana, nego onom istom prvom redu u kome su i oni sami.

"Iz tog razloga, porodice, komšije, prijatelji, duhovnici, zdravstveni i socijalni radnici, lokalna policija, dakle svi subjekti koji pripadaju jednoj jedinici lokalne samouprave, jednom gradu ili jednoj opštini, jednoj ulici u kojoj funkcioniše i živi takva osoba, trebalo bi da budu upoznati da takva osoba ima određene probleme, ali ako redovno koristi određenu terapiju ili psihološku podršku stručnjaka, ti problemi mogu biti minorni i ona u okviru svojih potencijala može biti koristan član društva", zaključila je Đukić Dejanovićeva.

Zeliger: Obaveza kompanije da pomaže ljudima 

"Hemofarm" će u cilju podrške projektu "Niste sami", usmeren na prevazilaženje predrasuda prema mladima sa problemima mentalnog zdravlja i invaliditetom, učiniti više nego što se očekuje jer je obaveza te farmaceutske kompanije da pomaže ljudima, rekao je generalni direktor "Hemofarma" Ronald Zeliger.

Predstavljajući projekat u Skupštini, Zeliger je rekao da je impresioniran načinom "kako se ljudi u Srbiji drže zajedno, kako se svi brzo okupe, organiziju i ujednine kada je nekome potrebna pomoć".

"To vidim i u našoj kompaniji u Vršcu", rekao je Zeliger i dodao da je to jedan do razloga zašto je "Hemofarm" kao društveno odgovorna kompanija uvek tu kada su pomoć i podrška potrebni.

Zeliger je dodao da ta impresija zajedništvom i potrebom da se pomogne, koja postoji u Srbiji, nije samo njegova već i brojnih predstavnika međunarodnih kompanija kada dođu da rade na srpskom tržištu.

Projekat "Niste sami" se sprovodi pod pokroviteljstvom predsednice Narodne Skupštine, Unicefa-a i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.