Sećanje na stradale u Jajincima

Strelište u Jajincima, podno Avale, jedno je od najvećih mesta egzekucije na teritoriji okupirane Srbije u drugom svetskom ratu.

Prema proračunima istoričara ubijeno je 80.000 Srba, Jevreja i Roma ali i nasumično uhapšenih civila, kao deo odmazde nemačkih okupatorskih vlasti u Beogradu, koja je donela proglas kojim za svakog ubijenog Nemca mora biti ubijeno 100 civila.

Žrtve su dovodili iz koncentracionih logora na Banjici i sa Sajmišta. U već pripremljene rake tu su sahranjivani i ubijeni ugljen-monoksidom u kamionu "dušegupki", koji je kružio Beogradom.

Na spomenik žrtvama Jajinaca, vence su položili predsednica Vlade, predstavnici opštine Voždovac, udruženja SUBNOR-a Srbije, udruženja logoraša, Saveza jevrejskih opština Srbije, Nacionalnog saveta Roma, predstavnici diplomatskog kora.

Premijerka Srbije Ana Brnabić, obraćajući se prisutnima, poručila je da Srbija ne zaboravlja heroje i stradalnike, ali da Jajinci nisu samo mesto našeg iskazivanja pijeteta prema žrtvama okupatorovog terora i podsetnik na tragediju, već su zajedno sa banjičkim i drugim beogradskim mučilištima visoka škola našeg nacionalnog morala i indeks vrednosti slobode koja je drugo ime naše zemlje i našeg naroda.

"Obavezni smo da lekcije iz te škole čuvamo kao okosnicu svoga identiteta i kulture da ih prenosimo generacijama koje dolaze, tako ćemo se odužiti i ovim humkama, ali i nerođenoj deci ubijenih koju su sanjali", rekla je Brnabićeva.

Navela je da će dvadeseti vek ostati zapamćen kao razdoblje najvećeg stradanja našeg naroda, kada su tri puta nesrazmerno veće sile nasrnule na našu zemlju i njene građane - 1914, 1941. i 1999. godine.

Žrtve odbrane prava na život i slobodu

Brnabićeva je podsetila da su u ratnim sukobima koji su se odvijali u toku prošlog veka pali milioni naših sunarodnika, vojnika, civila, žena i dece, mnogi znani, ali i mnogi neznani, nezabeleženi i neopojani, koji počivaju u grobnicama Zejtinlika, Krfa, ostrva Vido, Šumaricama i Kraljevu, u jamama Jadovna i Prebilovaca, rasuti u mulju Save oko Jasenovca i pušteni u hladne vode Dunava ispod novosadskih mostova, dok je milioni ljudi nestalo u ludilu nasilnog raspada Jugoslavije.

"U periodu od 1941 do 1944. godine na ovom mestu zlokobnog i zastrašujućeg naziva strelište odredi fašističkog okupatora lišili su života gotovo 80.000 ljudi", rekla je Brnabićeva i dodala da je ovim žrtvama i drugim žrtvama dvadesetog veka zajedničko to da su branili svoje pravo na život i slobodu i da za tuđim nikada nisu posegli.

Premijerka je istakla da u vremenu u kojem živimo moramo da donesemo važne odluke za svoj narod i svoju državu.

"Želimo da ostanemo svoji, dosledni nasleđu naših predaka i da posle mnogih istorijskih nedaća, tragedija i posrtanja, pa i sopstvenih krupnih grešaka otvorimo kapiju sreće za nas i za naraštaje koji dolaze", naglasila je Brnabićeva.

"Jajinci se nikada ne smeju ponoviti"

Ističući da se Jajinci nikada ne smeju ponoviti, te da je mir najveća vrednost, a da ga je na Balkanu tokom istorije najviše nedostajalo, Brnabićeva je navela da Srbija danas ide tri koraka ispred svojih suseda u politici prevazilaženja nasleđenih konflikata.

"Kroz pregovore sa zemljama u regionu, EU i najznačajnijim svetskim silama, upornošću, trpeljivošću, strpljenjem i posvećenim aktivizmom stvorili smo uvaženu i široko prihvaćenu međunarodnu poziciju naše zemlje. Stvorena su prijateljstva tamo gde ih je retko kada bilo i gde ih je malo ko očekivao i to je možda najveći iskorak Srbije u poslednjih 30 godina. Njegovi efekti viđeni su i u rastu nacionalne ekonomije", rekla je premijerka.

Navela je da uprkos ogromnim poteškoćama, otporima i spoticanjima, Srbija traga aktivno za najpovoljnijim rešenjem za pitanje Kosova i Metohije.

"Srbija danas vodi realističnu i odgovornu politiku, politiku mira, stabilnosti, razvoja i to je najbolja poruka koju mogu danas sa ovog mesta da pošaljem našim građanima. Rezultati te politike biće oduživanje svima koji su na različite načine stvarali slavnu i časnu istoriju naše zemlje i našeg naroda", zaključila je premijerka Srbije.

Prisutnima se obratio i preživeli logoraš Milinko Čekić iz Udruženja logoraša Jasenovac-Beograd. Sve državne činioce pozvao je na zajedničku borbu, kako je rekao, ne samo sa pojavom fašizma, već fašističkim delovanjem u našem okruženju i krivotvorenju istorijskih činjenica o stradanju srpskog naroda, posebno u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata.

Čekić je ukazao da je u Jasenovcu ubijeno više od 700.000 dece, žena, Srba, Jevreja, Roma, te da se to koliko ih je ubijeno na 1.000 drugih stratišta nikada neće saznati.

"To je istina koju niko ne sme da ospori", rekao je Čekić i dodao da želi da demantuje "povampirene hrvatske ustaše", koji tvrde da je Jasenovac bio prihvatilište za decu.

Strelište u Jajincima je zatvoreno u jesen 1943. godine, kada su streljanja počela na Centralnom groblju u Marinkovoj bari i na Jevrejskom groblju.

Nacisti su pokušali i da uklone tragove zločina, pa su tokom zime 1943/1944 tela žrtava ekshumirana i spaljivana. Spomen-park u Jajincima je postao jedno od centralnih mesta komemoracije žrtava Drugog svetskog rata u Srbiji i Beogradu.