Dve decenije Akademije inženjerskih nauka

Za razliku od prethodnog perioda kada se borila za očuvanje naučnog potencija i ostanak mladih u zemlji, Akademija inženjerskih nauka Srbije u dvadesetoj godini postojanja nalazi se u eri intenzivnog razvoja tehnologije. Član je Evropske asocijacije inženjerskih nauka i jedini je njen član izvan Evropske unije. 

Predsednik Akademije tehničkih nauka Hrvatske Vladimir Andročić ističe da se saradnja odvija posebno na projektima koje ima Jurokejs.

"Očekujemo da će ta saradnja rasti i dalje, jer razvoj današnje tehnologije je takav da zahteva interakciju različitih struka nauka i zemalja, pa verujem da ćemo u daljem zajedničkom radu postići nove uspehe", navodi Andročić.

Pored domaćih, akademija ima i inostrane članove.

Stane Pejonik uz Inženjerske akademije Slovenije kaže da se raduje jer je postao inostrani član srpske inženjerske akademije.

"Naročito nas interesuje saradnja u oblasti energetike, jer je to jedna od oblasti od izuzetnog značaja za razvoj privrede i u jednoj i u drugoj zemlji", smatra Pejonik.

Na zajedničkim projektima rade i sa kolegama iz Crne Gore.

"U prvom redu su auto-putevi, jer kao što znate, radi se sad auto-put i u Crnoj Gori i u Srbiji, pa radimo na obrazovanju inženjerskog kadra", naglašava predsednik Akademije inženjerskih nauka Crne Gore Radenko Pejović.

Regionalna saradnja je dobra, kažu domaćini i na stručnom, i na naučnom i na akademskom nivou.

Branko Kovačević, predsednik Akademije inženjerskih nauka Srbije, ukazuje da region mora da se umreži jer je reč o malim zemljama i malim tržištima od par miliona ljudi.

"Danas se tržište meri stotinama miliona ljudi, ali morate, pre svega, da se lokalu povežete, pa da onda probamo da odemo da se takmičimo sa nekim koji je bolji od nas i na evropskom kontinentu i na svetskom, globalnom tržištu", ističe Kovačević.

Akademija inženjerskih nauka Srbije ima 190 redovnih i dopisnih i 64 inostrana člana. Nadaju se da će im se pridružiti i mlađe kolege.