Gajović: Po svaku cenu da odbranimo ćirilicu

Aleksandar Gajović je, na sinoćenjem otvaranju "Srpskih dana kulture" u organizaciji bečkog udruženja "Fokus" u glavnom gradu Austrije, istakao da je ćirilica ipak živa i aktuelna s obzirom, na to koliko se koristi.

Gajović je naglasio da nema lepšeg povoda za susretanje i druženje od "Srpskih dana kulture", jer je kultura nešto što zbližava i ujedinjuje, čini složnijim i jedinstvenijim, a kao ljude boljim.

"Vredni pregaoci ove manifestacije, društvo 'Fokus', omogućili su da se ovde okupimo i razgovaramo i u dijalogu razmenimo mišljenje o vaznim pitanjima koja se tiču srpske kulture, istorije i tradicije. U ovom trenutku, ako prenebregnemo tabloidizaciju, trivijalnost rijaliti programa i kontaminiranost pojedinih medija koji našu kulturu ugrožavaju, najvažniji je zadatak da se bavimo kulturmo, da je podržavamo i literaturu i jezik Srbije negujemo. Tu i takvu tradiciju moramo stalno negovati kako u Srbiji, tako i izvan nje", poručio je Gajović u obraćanju prisutnima.

"Posebno ovom prilikom želim da istaknem da u Zakonu o javnom informisanju i medijima stoji da je javni interes informisanje na srpskom jeziku pripadnika svih nas koji živimo na teritoriji Srbije. Baš zato je jezička politika, kao i ona druga, važna za opstanak i dalji razvoj svakog društva, a danas pogotovo srpskog. To je jedan od najznačajnijih prepoznatljivosti i ujedno znak zaštite srpskog entiteta u trenutku složene međunarodne politike", naglasio je Gajović.

Državni sekretar je istakao da je dva veka od "Srpskog rečnika" Vuka Karadžića u ovom trenutku ćirilica ugroženija nego ikada.

"Naša sveta, ali ne i nemoguća misija jeste da je po svaku cenu odbranimo. Svakodnevna upotreba latinice postala je predominantna. Ćirilica je u stvari živa i aktuelna koliko se koristi, a to je za sada nedovoljno. Ona se žilavo povija i srećom ne predaje pred naletom aktuelnog vremena međunarodnog pritiska, razvojem tehnologije i novim vidovima komunikacije. Ne govorim i ne zalažem se da nametnemo ćirilicu u odnosu na latinicu, već od potrebi da je sačuvamo od zaborava i nestanka. Uvek kada o njoj govorim upitam se šta to fali našoj ćirilici. Rekao bih ništa, izuzev sopstvenog samopoštovanaj, nacionalne kulturne svesti i svesti prema našem tradiconalnom pismu", rekao je Gajović.

On je istakao da za njega nema dileme da je vraćanje digniteta ćirilici vraćenje poštovanja srpskom jeziku, iznad svega srpskoj kulturi i njenoj baštini, kao objedinjavajućem faktoru građana Srbije bez obzira gde se zatekli, živeli i radili.

Ohrabrio je pripadnike srpskog naroda u dijaspori da rade na unapređenju kulturnog i zdravog srpskog ambijenta u Beču i Austriji. 

"Predsednik Srbije, premijerka i ministar kulture neprestano rade na unapređivanju tekovina srpske kulture, jezika i pisma, koje su biće svih nas. Kultura je najvažnija tekovina koja pokriva najšire oblasti naših života, i koja je prisutna koliko postoji srpski rod", naglasio je Gajović.