Otvoren treći kongres pedijatara Srbije u Vrnjačkoj Banji

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović, koja je održala predavanje na temu uloge Saveta za prava deteta i mera Strategije Vlade Srbije u podsticanju rađanja, istakla je da prava za dete i za bilo koga nikada nema previše i da se uvek može govoriti o tome da mogu da se prošire.

"Poštujući međunarodne konvencije i akta koja regulišu ovu problematiku, Srbija je, pre svega, donela zaista veliki broj skoro obavezujućih i stručnih i etičkih dokumenata koje uglavnom poštuje", rekla je Đukić Dejanovićeva.

Dodala je da i dalje ima kršenja prava deteta i da se to dešava u siromašnim sredinama, sredinama gde ima više romske populacije nego ostalih, kao i u sredinama gde je obrazovanje na nižem nivou.

Govoreći o radu Saveta za prava deteta, ministarka je navela da on pribavlja mišljenje različitih institucija, dece, akademske javnosti, nevladinog sektora, formira svoje stavove, prezentuje ih Vladi i učestvuje u pravljenju zakona.

Dodala je da u Narodnoj skupštini postoji Odbor za prava deteta koji svaki zakon analizira kroz aspekt prava deteta i šta to znači za dete i ocenila da je, da bi položaj dece u Srbiji bio bolji, svakako neophodna međusektorska saradnja.

"Nema segmenta društva koji u to ne treba da bude uključen. Zbog toga je Savet za prava deteta i sastavljen od predstavnika praktično svih ministarstava, svih značajnih institucija i uglednih pojedinaca kako bi sistem bio uređen na što je moguće bolji način", rekla je Đukić Dejanovićeva.

Podsetila je da je broj živorođenih u Srbiji prošle godine bio 64.894, a umrlih 103.722.

"To znači da nas je, po osnovu ovih indeksa, svake godine manje za više od 38.000, što je vrlo zabrinjavajući podatak i zato moramo raditi na boljoj demografskoj budućnosti", istakla je ministarka.

Predsednik Udruženja pedijatara Srbije Radovan Bogdanović rekao je da podizanje svesti o poboljšanju zdravlja i pravilnom razvoju dece u ranom detinjstvu značajno ne samo za stručnjake, već i za roditelje i društvo u celini.

Poručio je da se mora znati i stalno imati u vidu da je razvoj u ranom detinjstvu investicija za budućnost.

"Proširena međusektorska saradnja je neophodna da se podiže svest i da svi znamo i razumemo koliko je značajno u tim prvim godinama života ulagati u decu. To ne zahteva nikakva posebna velika materijalna ulaganja, to zahteva samo veće bavljenje decom", istakao je Bogdanović.

Dodao je da su kroz projekte Udruženja pedijatara Srbije, koje su podržali Ministrstvo zdravlja, Unicef i kompanija "Voda voda", povećana znanja i veštine zdravstvenih radnika koji se bave decom da se na savremeni, naučni način bave ranim razvojem deteta, da savetuju roditelje kako da podrže razvoj svog deteta i na taj način spreče posledice koje mogu da proisteknu iz neadekvatnog postupanja.

Naveo je da je došlo do urušavanja razvojnih savetovališta, ali i savetovališta za mlade, te da su ona opstala samo u malom broju domova zdravlja.

"Na sreću, program za razvoj u ranom detinjstvu, uredba Vlade Srbije o podršci deci u ranom razvoju i Nacionalni program zdravstvene zaštite žena, dece i omladine snažni su legislativni okviri da se razvojna savetovališta revitalizuju, da se ponovo uspostave i prošire svoj rad, jer se kroz razvojna savetovališta, gde se upućuju deca koja imaju sumnju na neki rizik u razvoju, može mnogo učiniti bez upućivanja u bolnice, specijalizovane ustanove i slično", istakao je Bogdanović.