Kako najefikasnije ublažiti štetu od prirodnih katastrofa

Poplave 2014. bile su upozorenje da treba izgraditi efikasan sistem za zaštitu od prirodnih katastrofa. Uz pomoć EU, UNDP-a, Svetske banke, u to je do sada uloženo oko 100 miliona evra.

"Opštine su danas mnogo spremnije kada je u pitanju upravljanje rizicima od klimatskih promena i suočavanje sa prirodnim katastrofama", navodi Alana Simpson iz Svetske banke.

Srbija je prošle godine od Svetske banke dobila 66 miliona evra kredita za slučaj neke katastrofe. Od toga je iskorišćeno 23 miliona evra da se nadoknade štete od poplava u –  zdravstvu, školstvu i poljoprivredi.

"U ovom trenutku ono što je aktuelno, to je brana koju ćemo praviti na Novom Beogradu i u zemunskom delu, koja će omogućiti da smanjimo rizik od popava eventualno kada se dese. Takođe je značajno da ćemo se u narednom periodu baviti priobaljima i rekama", navodi gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić.

Uz pomoć Japana, urađen je katastar klizišta i mapa sliva Kolubare, gde se pokazalo da je neophodna investicija od oko 200 miliona evra.

"U toku je snimanje terena koji treba da omogući da imamo sistem koji treba da nam pomogne da predviđamo i plavljenje, a i način plavljenja, koji treba da ukazuje na to gde sme, gde ne sme da se gradi, kako planirati resurse kada je reagovanje na vanredne situacije u pitanju", navodi Marko Blagojević, direktor Vladine Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.

Evropska unija donirala je i opremu za snmanje iz vazduha kako bi se uradila karta rizika za 75 plavnih područja u Srbiji.