Koliko su česte krađe u muzejima

Najstarija lokomotiva iz zbirke Železničkog muzeja koja je krajem 19. veka radila na izgradnji Sueckog kanala, danas bi mogla samo u staro gvožđe. Kako su je lopovi isekli i odneli u delovima, čak i kada bi je nadležni pronašli, bilo bi je nemoguće popraviti.

"Čovek koji je meni javio je zatekao ovde ekipu od 16 ljudi koji su brenerima sekli lokomotive i eksponate koji su ovde bili smešteni", ispričao je direktor Železničkog muzeja Nenad Vojčić.

Depo je dva meseca bez obezbeđenja, a u muzeju kažu da je predviđeno da parcela na kojoj se nalazi bude deo projekta "Beograd na vodi". Ipak, u toj kompaniji ističu da je još nisu preuzeli. Od 16 osumnjičenih, policija je privela petoricu.

"Reč je o petorici muškaraca, od kojih su dvojica starosti od 36 godina, dok su ostala trojica starosti 29, 28 i 24 godine za koje se sumnjiči da su 3. septembra ove godine ušli u zgradu ložionice, koja je u vlasništvu Železničkog muzeja i brener aparatom isekli delove lokomotive 'Pula'. Protiv njih će biti podnete krivične prijave", saopštio je tada MUP.

Ovo nije prvi put da se eksponati nađu na meti lopova. Tako su iz Muzeja istorije Jugoslavije nestale posvete koje su svetski državnici upisali u spomen knjigu Josipa Broza Tita. Poslednji slučaj desio se u Vranju kada je iz muzeja nestala srednjovekovna viljuška.

Jedna od najvećih krađa u Srbiji desila se upravo u Narodnom muzeju 1996. godine kada je ukradena slika "Kupačica" Ogista Renoara. Pronađena je nakon samo nekoliko meseci, a ponovo je izložena ove godine.

"Ono što je bilo strašnije od svake krađe jeste situacija u kakvom nam se stanju delo vratilo pošto je naravno bilo smotano u rolnu, prvo isečeno pa onda smotano u rolnu, što je izazvalo velika oštećenja samog dela tako da je posle bio veliki poduhvat našeg odeljenja za konzervaciju i restauraciju da ga vrati u prvobitno stanje", navodi operativni direktor Narodnog muzeja Gordana Grabež.

U Muzeju savremene umetnosti prisećaju se da je iz parka odnet deo skulpture, koji je vraćen nakon nekoliko dana. Kažu da je za sigurnost eksponata najvažnije dobro obezbeđenje.

"U muzeju postoji savremen sistem zaštite eksponata i sva eksponati su osigurani, takođe postoje kamere, obezbeđenje, i muzejsko i privatno obezbeđenje koje radi 24 sata tako da su svi eksponati zaštićeni", napominje Marinko Keljević iz Muzeja savremene umetnosti.

Tvrde da se potencijalni lopovi najčešće ustreme na eksponate malih formata, jer su laki za iznošenje. Takođe, slike su naročito poželjne na crnom tržištu umetničkih dela.

U prilog tome govore i upozorenja Uneska po kojima je ilegalna trgovina umetninama godinama u vrhu po profitu koji ostvaruje.