Da li je domaća zimnica postala luksuz?

Početkom septembra najveća gužva na pijacama nekada je bila ispred tezgi sa crvenom paprikom. Ove godine gužvi nema, a cena je kao i prošle – 80 do 120 dinara po kilogramu.

Prodavci kažu da je uglavnom starija populacija navikla da sprema zimnicu, dok se nekim kupcima spremanje zimnice ne isplati pošto žive sami. Drugi kažu da ne veruju trgovinskim lancima.

Kuvani paradajz, džemovi, slatko... u porodici Stamenković zimnica se sprema svake godine. Samo za ajvar odvojili su 15.000 dinara.

"Sin nema nimalo vremena, ćerka je daleko, a dok sam ja živa i dok me noge nose, praviću im ja. Mamin ajvar ipak najviše vole, a i tata pomaže", priča Nikolica Stamenković.

Trgovci kažu da se zimnica sve više kupuje, i sve češće na akcijama ona najkvalitetnija – 400 grama pekmeza od šljiva skuvanog na tradicionalan način košta oko 350 dinara, a kilogram svežih šljiva je četiri do pet puta jeftiniji.

Sličan odnos je i kod drugih proizvoda za zimu.

Nataša Pavlović iz "Merkatora" navodi da se najčešće kupuju sveži proizvodi.

"Najčešće kod nas potrošači dolaze po svež kupus i po svež paradajz. Mi, naravno, imamo u ponudi i pasterizovani kiseli kupus, ali s obzirom na to da se on pravi u velikim količinama, najčešće potrošači kupuju to kao sveže proizvode", kaže Pavlovićeva.

Kilogram paradajza za kuvanje, na Kvantašu može da se kupi i za 35 dinara. Za litar kuvanog potrebno je četiri puta više novca.

Kada se na cenu voća i povrća najboljeg kvaliteta dodaju troškovi ulja, soli, šećera i energenata, čini se da domaćice koje svoju zimnicu prave kod kuće i ne mogu mnogo da uštede.

Ipak, kada se izračuna da je domaćica u teglu upakovala svoju posvećenost, vreme, ljubav, onda taj proizvod nema cenu.