Bujošević: Pristojna televizija za normalan sistem vrednosti

Radio-televizija Srbije, u sadašnjim okolnostima, ne može ništa drugo da uradi nego da bude pristojna televizija i da se bori za normalan sistem vrednosti na kome počiva ova civilizacija, rekao je u intervjuu Nedeljniku generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević. Prenosimo delove tog intervjua.

Kažete da je RTS kičma pristojne Srbije. Ko je lomi? Ili pokušava da je slomi?

Pretpostavljam da mislite na političke napade, ali ja sam generalni direktor televizije koji do danas nije rekao nijednu političku rečenicu. I dok sam na ovom mestu, neću je izgovoriti.

Koliko vam je to teško, ako se zna da ste se gotovo ceo život bavili političkim novinarstvom?

Ali sam se bavio na taj način da niko nije mogao da mi kaže da sam u taboru jednih ili drugih. Bavio sam se tako da sam za NIN pravio intervju sa Šešeljom kada je bio proglašen njegov bojkot ili što sam pisao da je neustavan i nezakonit porez na ekstraprofit kojim je Đinđićeva vlada htela da "kazni" neke tajkune, iako sam i tada mislio, kao što i danas mislim da je Đinđić naš Vili Brant ili De Gol.

Verujem da nije samo meni važno što 39 odsto ljudi u Srbiji kaže da RTS ima najbolji informativni program. Prva sledeća televizija je Pink sa 13 odsto. Ili što 32 odsto kaže da najviše veruje RTS-u, a prva sledeća televizija ima poverenje 10 odsto. Veruju nam ljudi tri puta više nego prvoj sledećoj televiziji. Pa juče je deset informativnih emisija RTS-a bilo među 25 najgledanijih emisija svih ovdašnjih televizija.

Budalasto je rušiti RTS svodeći ga na učesnika u političkoj utakmici. Prvo, ne možete da srušite RTS na taj način. RTS je mnogo više sve ostalo što postoji izvan partijskog politikantstva, a neko želi da ga svede samo na valjanje u političkom blatu. Politički segment na RTS-u je uvek bio manjinski. Kad biste merili udeo političkog sadržaja, ne znam da li bi prešao 20 odsto.

Ali Dnevnik 2 je dominantna emisija u Srbiji...

Dominantan je zato što mu ljudi veruju. Znate kolika je gledanost bila 1999. kod Miloševića? Dvesta-trista hiljada. I to u vreme kad nije postojao kabl ili neke druge televizije. Znate li kolika je gledanost Dnevnika danas? Zavisi od sezone, ali od 1,2 do dva miliona.

Aleksandar Tijanić je ocenio da je bez dobrog Javnog servisa - Srbija umobolna država, kao i da će RTS posle njega izgledati kao što izgleda Srbija. Kako onda danas izgleda RTS, a kako Srbija?

Da je Tijanić uradio ono što smo moj tim i ja uradili u poslednje tri godine, teško da bi iko u Srbiji došao do reči.

Potpuno je tačno što je Tijanić rekao da će bez dobrog Javnog servisa Srbija biti umobolna država. Mi smo uradili sve da Srbija ne bude takva. I to je jedan od najvećih uspeha RTS-a u ovo vreme apsolutne kretenizacije i medija i društva. Tijanić je imao sreće da nije živeo u ovoj kretenizaciji, koju je najavio u svom obraćanju studentima novinarstva, čiji su uzroci bahatost, neznanje koje ne zna za sebe, loš ukus, želja za brzom zaradom i nažalost moderne tehnologije, omogućujući svakom idiotu da misli da je Hegel.

U najvećem broju svojih 60 godina, a sasvim sigurno u poslednje tri, RTS je bio kičma normalne, pristojne i kulturne Srbije. Zamislite samo kako bi izgledao kulturni život Srbije bez naših Simfonijskog orkestra, Big benda, horova...

Kako RTS uspeva da odoli izazovima te kretenizacije koju pominjete, raznim Hegelima, na kraju krajeva rijaliti programima? Koja je cena? 

Prošle godine je u septembru krenula "Zadruga", uz svu moguću pompu, ali smo mi 360 dana 2017. godine bili najgledanija televizija. To se nikada u istoriji nije dogodilo. Taj podatak je pozdravljen burnim aplauzom na godišnjoj skupštini zajednice javnih medijskih servisa Evrope. I za njih je to bilo čudo.

Gde ste izgubili tih pet dana?

Ma nisu bitni ti dani, nije bitno ni da smo izgubili i sto dana. Meni je važnije da imamo dobar program, ali moramo da se trkamo da budemo najgledaniji, jer šta će mi kvalitetan program ako me niko ne gleda. Onda nisam ispunio svoju misiju.

Ove godine smo, međutim, osetili "Zadrugu". Izgubili smo oko 50 dana. Dogodilo se to, krajem marta, pošto je 99 odsto medija objavilo slike seksa u "Zadruzi". Naglo joj je skočila gledanost. Usledila je dobro režirana predstava, jer u rijalitijima ništa nije stvarno, sve je namešteno, do detalja isplanirano i usmeravano. To je dobro organizovano propagiranje – zla. Ne verujem da bi tvorci i organizatori domaćih rijalitija želeli da njihove ćerke i sinovi liče na skaradne "junake" tih programa.

U takvoj situaciji, RTS ne može ništa drugo da uradi nego da bude pristojna televizija i da se bori za normalan sistem vrednosti na kome počiva ova civilizacija. Ništa drugo ne možemo da uradimo nego da pravimo što je moguće bolji i atraktivniji program. Hteo sam i ja da RTS pravi rijaliti. Ponudio sam da svaki dan po pola sata pravimo dnevnik obnove i izgradnje Narodnog muzeja, makar u završnoj fazi. Nisu prihvatili naš predlog.

Nećete da dajete političke izjave, ali morate se saglasiti da se direktorska pozicija na RTS-u uvek vezivala za politiku. Od Mitevića, Vučelića, pa i Tijanića...

To što su oni sebi dozvoljavali je njihov problem. Nisam javno izgovorio nijednu političku rečenicu u ove tri godine. Mnogo više me je zanimalo kako da od ruiniranog i zapuštenog preduzeća, tehnički i tehnološki zaostalog, sa velikim dugovanjima, napravim uspešnu firmu. Objasniću vam razliku između mene i nekih mojih prethodnika na primeru. Tridesetak dana pošto sam došao u RTS, sa svojom zamenicom sam detaljno obišao deo naše kuće u Košutnjaku. Tamo su dva naša najveća studija, produkcija ploča, montaže, troja reportažna kola... Tada su dvojica šefova rekli: vi ste prvi generalni direktor posle Dušana Mitevića koji je došao ovde. A Mitević je otišao iz RTS-a 1991. Dakle, 24 godine nijedan direktor nije bio na Košutnjaku osim kada su tamo dolazili političari da učestvuju u emisijama.

Odmah sam javno pričao o finansiranju RTS-a, javno polemisao sa tadašnjim ministrom kulture. Kada sam govorio na proslavi 60. rođendana, rekao sam da je najveći uspeh, ne mene, nego tima, jer ne može jedan čovek da radi ovaj posao, finansijska konsolidacija. Od firme koja je imala minus 18 miliona u prvoj godini došli smo do plusa od tri miliona, a onda dve naredne godine do plusa od po 12 miliona, i to sa drastično manjim budžetom, drastično većom proizvodnjom, drastičnom promenom tehnike i tehnologije. Ne bi te konsolidacije bilo da nije Vlada prihvatila predlog RTS-a o stabilnom finansiranju. Da nije bilo toga, ništa ne bismo uradili u ove tri godine.

A uradili smo najmanje četiri stvari prvi put u istoriji RTS-a. Napravili smo kablovske kanale digitalizujući našu arhivu koja je nacionalno blago Srbije i učinili je dostupnom svima. Omogućili smo ljudima oštećenog sluha da normalno prate naš informativni i serijski program. I proizveli smo najmanje dve revolucije za koje ljudi ne mogu da shvate šta je to. Platformu RTS Planeta koja omogućava da gledate 11 televizijskih i slušate četiri radijska kanala bilo gde u svetu gde postoji internet. Druga velika revolucija je prelazak na digitalno emitovanje programa. To su dva naša koraka preko sedam mora i sedam gora u budućnost. Uradili smo, dakle, neke stvari prvi put u istoriji RTS-a.

Kablovske kanale je trebalo da napravi neko pre deset godina. Na digitalno emitovanje je trebalo da se pređe pre šest godina. Planetu je trebalo da napravi neko pre pet godina.

I kupili smo brdo nove opreme čime smo od tehnološki zaostale televizije postali lider na domaćem tržištu.

Od mog dolaska imamo 600 manje zaposlenih! I treba da smanjimo broj zaposlenih za još 400. Trenutno se za dobrovoljni odlazak javilo 270 ljudi, a posle toga, nažalost, sledi proglašavanje tehnološkog viška.

Vas kritikuju i vlast i opozicija. Nebojša Krstić je ocenio da na RTS-u ima najviše opozicije, zbog čega se uostalom povukao iz UO, dok, recimo, Dragan Đilas optužuje da se RTS pretvorio u Javni servis Aleksandra Vučića. Čije vas ocene više bole?

Idealna pozicija je kada te napadaju i jedni i drugi. Imaju pravo da se ljute. Neko to doživljava kao pritisak, neko ne, mislim da je normalno da i vlast i opozicija govore o RTS-u, ali bih voleo da to govore suvislo, racionalno, razumno i na osnovu podataka. To bi onda bio normalan razgovor. A optužbe na osnovu emocije smatram najgorom vrstom javnog razgovora. I on uvek ima samo loše posledice.

Ceo intervju direktora RTS-a možete pročitati u Nedeljniku.