Najbolji svetski kardiolozi u Srbiji – kako sačuvati srce

Brojni su faktori koji utiču da srce strada. Sem genetike na koju se ne može direktno uticati, to su postojanje visokih lipida-masnoća u krvi, neregulisanog šećera, neregulisanog krvnog pritiska, odsustvo fizičke aktivnosti, ali i neredavno uzimanje terapije, navodi Goran Stanković, direktor Klinike za kardiologiju KCS-a.

Međutim, ne strada samo srce. Zato je prvog dana Kongresa interventne kardiologije pojašnjeno kakva je veza između bolesti srca, šećera i gastrointestinalnih tegoba.

Predsednik Udruženja gastroenterologa Srbije Miodrag Krstić navodi da u kardiologiji ima mnogo lekova koji su neophodni da bi se ljudima produžio život i da bi se poboljšao kvalitet života, ali da ti lekovi istovremeno mogu da utiču negativno na digestivni trakt i krvarenje.

Nebojša Lalić iz Klinike za endokrinologiju KCS-a kaže da je u slučaju šećerne bolesti srce jedan od organa koji najviše strada.

Novo dostignuće u poslednje dve godine su, kako je naveo, lekovi koji modifikujući šećer štite i srce. Broj tih lekova se uvećava, kaže Lalić.

Interventni kardiolog KCS-a Vladan Vukčević navodi da je pedesetih godina bolnički mortalitet bolesnika sa srčanim udarom bio oko 45 odsto, a šezdesetih, kada su uvedene koronarne jedinice, 25 odsto.

Osamdesetih godina, kako je dodao, lekovi za razbijanje tromba su mortalitet spustili na 15 odsto, a danas, kada se infarkt leči ugradnjom stenta, mortalitet je osam do deset odsto.

Iz sveta stižu ne samo lekovi, nego i nove preporuke kako postupati kada nastupi infarkt.

"U novom vodiču kažemo: kada pacijent pozove hitnu pomoć, imamo 90 minuta da ga dovedemo u bolnicu, stavimo na sto i otvorimo arterije. Ako to uspemo brzo, možemo da sačuvamo srčani mišić", kaže Stefan Džejms iz Švedske.

U Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova svake godine umre više od 50 hiljada, a u svetu više od 17 miliona ljudi.