Pojanje budućih bogoslova u Prizrenu

U Dušanovom gradu se iz obnovljenog zdanja Sime Andrejevića Igumanova i drugih zdanja koje su albanski silnici palili i rušili po dolasku misije Ujedinjenih nacija ponovo čuje pojanje budućih bogoslova. Tu su smešteni sa profesorima i imaju sve uslove za rad.

"Jeste situacija malo drugačija od drugih Bogoslovija, ali ipak mi osetimo neku slobodu, koliko god da to zvuči neobično", kaže Mateja Rakić iz Beograda, učenik Bogoslovije Svetih Kirila i Metodija u Prizrenu.

Bogoslovija u multinacionalnom gradu na obodu Metohije osnovana je daleke 1871. godine. Mnoge važne ličnosti iz crkvenog života završile su je ili su bili njeni profesori. Među njima su i Njegova svetost patrijarh Pavle i 45. naslednik Save Nemanjića, sadašnji patrijarh Irinej. Za značajna dostignuća u radu ovoj duhovnoj školi, koja je kroz vreme delila sudbinu naroda, Srpska pravoslavna crkva dodelila je Orden Svetog Save prvog reda.

"Mi ih učimo tome da poštujući sebe, svoju veru, uče se podjednako da poštuju i druge ljude i tuđu veru i njihova verska osećanja", ističe jeromonah Isidor, zamenik rektora Bogoslovije Svetih Kirila i Metodija u Prizrenu.

Prizren je jedini grad u ovom delu Balkana koji ima deset srednjovekovnih svetinja. Zadužbinu kralja Milutina koja je 2006. upisana u Uneskov registar dobara sveta. Manastir Svetih arhangela, zadužbinu cara Dušana.

"Nisam znao da su te viševekovne srpske crkve i manastiri napadani. O tome bi trebalo da se mnogo više zna, jer je Metohija, njeno nasleđe, veoma bitno za evropsku kulturu. To mora da se čuje i na zapadu u Engleskoj, Škotskoj, Velikoj Britaniji", smatra prof. dr Rob Davidson, stručnjak za turizam iz Londona.

Zvona Svetih arhangela i drugih prizrenskih svetinja svedočanstvo su života Srba na ovim prostorima. Ostaje nada da će oglasiti i povratak potomaka pravoslavaca, kojih je do juna 1999. u Prizrenu bilo dvanaest hiljada.