Prete li nam nove bolesti usled promene klime i migracija?

U Beču je registrovano 37 slučajeva obolevanja od malih boginja, što je čak četri puta više nego tokom čitave prošle godine. I u Srbiji se u narednom periodu očekuje porast broja obolelih od malih boginja, a virus Zapadnog Nila do sada je odneo 21 život.

Prof. dr Goran Stevanović, direktor Infektivne klinike KCS, kaže da je trenutno kod 25 pacijenata sa neuroinvazivnim formama bolesti potvrđena groznica zapadnog Nila, od kojih je petoro u teškom stanju.

"To su bolesnici koji su starije životne dobi, hronično bolesni ili imunodeficijentni. Kod njih ova bolest ide izuzetno teško, sa velikim brojem komplikacija i, nažalost, velikim rizikom od smrtnog ishoda", objašnjava profesor Stevanović. 

Pojavi "novih" bolesti doprinose klimatske promene, kao i migracije - ali više migracije ptica i komaraca nego migracije ljudi.

Profesor Stevanović kaže da se ne treba plašiti ni starih ni novih infektivnih bolesti ali ih, kako kaže, "treba poštovati" jer su one pošast koja je odnela najveći broj života u ljudskoj istoriji.

"Prvo i najvažnije - za bolesti za koje vakcinalna zaštita - neophodno je poštovati kalendar vakcinacija", napominje profesor Stevanović.

Pre odlaska u tropske krajeve neophodno je primiti vakcinu protiv žute groznice, a hemoprofilaksu ako se ide u krajeva gde ima malarije.

Malarija je, kaže direktor Infektivne klinike, "stari znanac". Ta ustanova ima veliko iskustvo sa građevinskim radnicima koji rade u tropskim krajevima a koji, nažalost, ne poštuju pravila prevencije.

Ističe i da je prevencija, kao i uvek, najbolja zaštita. 

"Nijedan deo sistema ne može da pobedi ove bolesti, odnosno da ih stavi pod kontrolu sam i najvažnije je da se sami čuvamo, da uradimo sve ono što je do nas da bismo potpomogli sopstevnu zaštitu. Na prvom mestu je vakcinacija, zatim i ostale preventivne mere koje se savetuju", poručuje na kraju profesor Stevanović.