Ko nas vozi, a ko nam šije?

Prema nekim računicama, Srbiji nedostaje bar 5.000 vozača svih profila. Bolje plaćena pozicija šofera u inostranstvu odvodi tamo veliki broj onih koji znaju taj posao. Ipak, na oglase ima odziva, ali vrlo često kandidati ne ispunjavaju osnovni kriterijum - iskustvo.

"Mesta za vozače se mogu popuniti ali se dovodi u pitanje njihova profesionalnost. Nedostaju profesionalni, stručni vozači koji iza sebe imaju određenu pređenu kilometražu, poznavanje rute", kaže Miloš Turinski iz "Poslova Infostud".

Slična situacija je, kažu, i sa kuvarima i frizerima, pa se kutlače i makaza hvataju i oni koji nisu školovani za te pozicije. Stručnjaci upozoravaju da to može da bude vrlo opasno po društvo.

"Na mestima gde je potebna stručnost moraju da budu ljudi sa dostojanstvom da znaju to što rade i da ga rade na najbolji način. Ovako imamo sve elemente, koji govore o tome da je to nevolja i za te ljude, koji se na taj način zapošljavaju, ali je nevolja i za društvo", rekao je sociolog Ratko Božović. 

Da bi nevolja bila manja, mnogi se odlučuju za prekvalifikaciju.

Mirjana Kovačević iz Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike kaže da treba da budu predviđeni uslovi koje treba da ispune polaznici tih programa prekvalifikacije, ali i uslovi koje će ispuniti izvođači obuka kako bi se garantovao onaj krajnji rezultat.

Na prekvalifikaciju se reše oni koji žele da promene zanimanje, da steknu nova znanja, ali najčešći su oni koji zbog nedostatka posla u struci nemaju izbora.

"To prekvalifikovanje je jedna forma adaptacije ljudi u siromaštvu izbora. Oni moraju da izaberu, makar i na crno, ono gde mogu da se zaposle. Dakle, motiv je problematičan", kaže Božović.

Nedostatak stručnih radnika je i među bravarima, zavarivčima, konobarima, šnajderima, krojačima. A ako se ovakav trend nastavi, prema nekim procenama, kvalifikovanu radnu snagu moraćemo da uvozimo.