Sistemi zaštite u muzejima i bibliotekama, MUP vrši provere

Deceniju i po je Narodni muzej u Beogradu bio zaključan zbog adaptacije. Posebna pažnja posvećena je sistemima zaštite kako bi zaposleni, posetioci i eksponati bili bezbedni.

Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković navodi da je posao bio vrlo obiman i da se pre svega zasnivao na određivanju sektora zaštite, što posetioci u Narodnom muzeju ne mogu da vide.

"Ne možete ni da vidite kao publika koliko je razrađen protivpožarni sistem, koliko su oni specifikovani tako da je muzej bukvalno podeljen na mnogo protivpožarnih sektora po nivoima, po spratovima. Oni delovi gde se nalaze naši depoi elektro-sobe i sve ono što čini savremeni muzej to jeste i bio osnov zahvaljući čemu smo mi dobili saglasnost MUP-a za projekat", objašnjava direktorka muzeja.

Zavod za zaštitu spomenika Kraljevo štiti nepokretno kulturno nasleđe na teritoriji 25 opština. Ipak, da li su sistemi zaštite ispravni, a bezbednosni protokoli poštovani u nekim od najznačajnijih spomenika kulture, proverava samo Ministarstvo unutrašnjih poslova.

"Vlasnici objekta su dužni da primenjuju odredbe zakona tako da bi služba zaštite trebalo da preuzme ingerencije u budućem periodu kako bismo mogli preventivno da delujemo posebno kod spomenika od izuzetnog značaja", ističe v. d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika Kraljevo Ivan Milutinović.

To bi mogle da donesu izmene Zakona o kulturnim dobrima.

"Morali bismo da imamo jedno zaposleno lice koje bi bilo obučeno u tom smislu, koje bi pratilo kakvo je stanje spomenika kulture, kom spomeniku prete klizišta, kom poplave, kod kog je neadekvatna protivpožarna zaštita. Sve te ingerencije su sada kod MUP-a, a svi ti rizici su realni i mogući. U našoj sadašnjoj situaciji postoji opasnost od svih tih rizika", ukazuje bivši direktor Narodne biblioteke Dejan Ristić.

Koji su rizici po Narodnu biblioteku? 

Bivši direktor Narodne biblioteke tvrdi da su tu instituciju, dok je on bio na njenom čelu, ugrožavale zastarele trafo stanice, kotlarnica iz 1967. godine i protivpožarni sistem star gotovo pet decenija.

"Uprkos delimičnoj rekonstrukciji koja je trajala od 2007. do 2011. taj segment nije bio tretiran, nije bio predmet rekonstrukcije", rekao je Ristić.

Sredstvima Narodne biblioteke i resornog ministarstva 2012. su dva bezbednosna rizika otklonjena. Ne i rizik od zastarelog protivpožarng sistema. I tada i danas o njemu brine tehničko bezbednosna služba biblioteke, a svakih šest meseci kontroliše ga protivpožarna policija Ministarstva unutrašnjih poslova.

"Redovne kontrole i sve te kontrole i pre i za vreme i posle mog mandata su pokazale da je sistem u funkciji ali je kod svih nas postojala bojazan budući da je on star toliko decenija da nikada nije bio aktiviran. Hvala bogu da nije bio potreban, da može doći do neke havarije. Ono što smo mi tada radili jeste da smo se obraćali Ministarstvu kulture u tom sazivu moleći da se obezbede sredstva za nov aparat, radili projekte ali taj protivpožarni sistem u Narodnoj biblioteci i dalje nije promenjen", naveo je Ristić.

Dok se ne utvrdi zašto su se ugušila dvojica radnika i ne ustanovi da je sve potpuno bezbedno, Narodna biblioteka Srbije ostaje zatvorena. Do tada, članovi mogu da koriste bibliotečke usluge u Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković", Biblioteci grada Beograda i u Arhivu Jugoslavije.