Put žena sa invaliditetom do majčinske uloge

Mnogo je žena koje odlažu posetu ginekologu, ali Milesi Milinković koja ima vid mišićne distrofije, ginekološki pregled je više od savladavanja fizičkih prepreka. Kaže da joj teže od pristupa bolnici i penjanja na sto, pada rušenje barijera koje postoje kod lekara.

"Kada sam planirala trudnoću dešavalo mi se da me lekarka pita ko mi je rekao da smem da imam dete. Na moj odgovor 'niko' i zašto ne bih smela, odgovor je da možda bude nasledno, zato što oni podrazumevaju da niko ne želi da rodi dete s invaliditetom", objašnjava Milesa Milinković. 

U Kliničkom centru Srbije kažu da trudnoće kod žena sa invaliditetom jesu rizične, ali nisu nemoguće. Ističu da rade na tome da preglede i dijagnostiku učine što efikasnijom i racionalnijom za njih.

"Ne treba da ih plaše, da ih odvraćaju, naprotiv, treba da ih ohrabruju. Mi smo na klinici imali zaista jedan dobar broj osoba sa invaliditetom koje su zasnovale svoje porodice, koje su kontrolisale trudnoće kod nas i donele na svet zdravu decu iako i same u početku nisu verovale da će moći", kaže direktor klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije Aleksandar Stefanović. 

Šta i koliko mogu, zbog manjka informacija, ni same žene nisu svesne, tvrde u organizaciji za podršku ženama s invaliditetom. U okviru fokus grupa u kojima je učestvovalo sedamdesetak žena u osam gradova, došli su do podataka da su pojedine pacijentkinje osim ponižavanja, dobijale i neodgovarajuće dijagnoze.

"Kod žena koje imaju razvojne invaliditete, one sa mentalnim zdravljem vrlo često navode da su bile podvrgnute nekim intervencijama bez da su o tome bile informisane i dale svoj pristanak, nego su tek kasnije saznale šta je bila intervencija i šta su lekari odlučili, preporučili i prepisali", napominje Ankica Dragin, voditeljka fokus grupe organizacije "Iz kruga – Vojvodina". 

Na adresu poverenice za zaštitu ravnopravnosti u toku protekle godine stigle su 532 prijave, a najveći broj njih, petina, odnosio se na diskriminaciju osoba sa invaliditetom.

"To ne znači da je to najveći problem, ali moram reći da taj broj pritužbi vidim kao jednu dobru stvar zbog toga što znači da su se naši građani sa invaliditetom ohrabrili da prijavljuju slučajeve", ističe poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. 

Navodi da bi žene s invaliditetom možda bile i hrabrije kada bi imale više informacija. Evidentno je da su dodatne informacije kako pristupiti ovim pacijentkinjama potrebne i lekarima. Za početak je, kaže, dovoljno da ih samo saslušaju i predubeđenja ostave izvan ordinacije.