Očekuje se promena kriterijuma za pravo na socijalnu pomoć za stare na selu

Njiva i motika othranile su generacije na selu i ispratile ih u bolji život. Mnoga sela su opustela, njive ostale neobrađene i tek po koji stari koji ima snage da od propadanja otrgne komad plodne zemlje.

"Sve je zapušteno, ne samo ovde, svuda, evo samo da izađete u selo tu, sve pustalije. Ja i žena, ona u krevet, ja ne mogu", kaže Vladimir Manić iz Gornjeg Vrtogoša.

"Ja imam 77 i deda toliko, ne možemo više da radimo, radili smo 50 cinika zemlju a sad su deca otišla na stranu, nema ni jedno", dodaje Jordanka Veličković iz Gornjeg Vrtogoša.

Zemlju, kažu, niko neće da kupi niti da rentira. Zbog propisanog ograničenja da oni koji poseduju više od pola hektara zemlje, odnosno hektar, kada je reč o nesposobnima za rad, mnogi nemaju pravo na novčanu socijalnu pomoć. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti pokreće inicijativu za promenu tog kriterijuma.

"Cilj naše inicijative jeste poboljšanje položaja seoskog stanovništva, uglavnom se radi o najstarijim sugrađanima. Čak i kad imaju i mnogo više od pola hektara, u jednom broju slučaja se radi o neobradivom zemljištu ili je toliko malo da se ne može organizovati robna proizvodnja a zvanični podaci Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu ukazuju upravo da je najmanji broj među onim našim građanima koji ostvaruju pravo na novčanu socijalnu pomoć uprvo iz te kategorije stanovništva najstarijeg sa sela, negde oko pet procenata", ukazuje poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Sličnih predloga bilo je i tokom javne rasprave povodom izmena Zakona o socijalnoj zaštiti.

"Lično sam predlagala da taj cenzus bude dva hektara za stare koji žive u brdskoplaninskim krajevima ili po katastarski prihodima pa da to bude dva hektara zemlje sedme ili osme klase koja najmanje može da da neki prihod. Dobili smo obrazloženje da, iako su to dobri i konstruktivni predlozi, nisu uvaženi jer nema novca u budžetu", navodi Nada Satarić iz nevladine organizacije "Amiti".

Do dva hektara zemlje ima nešto više od 290.000 gazdinstava.

"Mi znamo za taj problem i samo je pitanje kako da ga rešimo i da budemo pravični i da možemno da damo pravi iznos i da gađamo tu pravu grupu ljudi koija treba to da da i što je najbitnije da bude bez ikakvih administracija. Da ne bude sutra da kaže neki ‘eto, dao mi je, a s druge strane traži od mene gomilu papirologije, čekanja a ja sam toliko star da ne mogu ni da odem do grada da apliciram ni da čekam redove‘", ukazuje Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

To će se, kaže ministar, raditi po automatizmu kada bude usvojen Zakon o socijalnim kartama, koji se priprema paralelno sa izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti.

Poverenica podseća da bi usvajanjem inicijative, država ispunila obavezu utvrđenu Programom reformi politike zapošljavanja i socijlane politike u procesu pristupanja EU, koju je Vlada usvojila pre dve godine.