Otvoren Međunarodni kongres slavista u Beogradu

U radu beogradskog kongresa učestvuje oko hiljadu slavista iz 43 zemlje.

Suvajdžić, koji je perdsedavajući Međunarodnog komiteta slavista i predsednik programskog odbora ove manifestacije, rekao je da je ovaj kongres san srpske slavistike i veliko priznanje svima koji su doprineli da kongres bude održan u Beogradu, gde mu je, kako je rekao, i mesto.

"Ovo je nastavak sna svetske slavistike još od pripremnog skupa ruskih filologa koji je održan u Petrogradu 1903. godine, zatim od osnivanja Slovenskog instituta u Parizu 1919. godine i čuvenog prekretničkog kongresa koji se održao 1929. godine u Pragu," naveo je Suvajdžić.

Dodao je da je kongres posvećen, kako je rekao, "patrijahu" srpske lingvistike Aleksandru Beliću, čije unuke prisustvuju skupu.

"Beograd ovim kongresom potvrđuje u istoriji slavistike davno utvrđenu misiju spajanja slavista iz različitih zemalja. Zbog toga smo ovde danas", naglasio je Suvajdžić i dodao da su otvorenost za inovacije i nove forme rada, među glavnim ciljevima kongresa.

Suvajdžić je najavio otvaranje novih središta na mapi slavističkog pokreta.

Juče je to, rekao je, bila Letonija, a danas su to Azejberdžan i Južna Koreja. "Takođe, moramo ohrabriti mlade slaviste da prikažu svoj rad, da izdajemo rečnike" ukazao je Suvajdžić i dodao da se nada da će u narednom periodu na Studentskom trgu biti podignut spomenik "Srpskom riječniku" Vuka Stefanovića Karadžića.

"To je knjiga nad knjigama, knjiga pamtivek... U toj knjizi stanovaće, kao i Vukovo vreme i danas moderne reči kao što su znanje, hrabrost, čast, dostojanstvo, istrajnost i kosmoplitizam", istakao je Suvajdžić.

Kongres se održava pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a Suvajdžić je ističe da bez njegoev pomoći ne bi bilo moguće organizovati ovako važan događaj.

33710887 Svečani početak kongresa

Ala Šešken, profesor Filološkog fakulteta Univerziteta Lomonosov smatra da bi mesto slavistike u svetu moglo da bude bolje, "Važno je da se održala, jer se pre dvadesetak godina nalazila u velikoj krizi", ocenjuje Šeškenova. 

Početku kongresa prisustvovali su između ostalih i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, zatim ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, predsednik SANU Vladimir Kostić, pomoćnik gradonačelnika Andrija Mladenović.

Ministar Vukosavljević je napomenuo da je slovenski svet iznedrio riznicu neverovatnih priča, basni, legendi, mitova a kasnije jednu od najvrednijih književnosti koju je svet upoznao.

"Ono što su slovenski narodi uradili u oblasti književnosti, narodnog stvaralaštva, lingvistike, u oblasti umetničke muzike, slikarstva i svakog vida duhovnog, naučnog i kulturnog stvaralaštva, shvatajući kulturu u jednom veoma širokom smislu jeste neotklonjivi i veoma bitan deo svetskog kulturnog mozaika. Slovenska kultura je primala uticaje, ali je te uticaje i vraćala", objasnio je Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja.

Ministar prosete Mladen Šarčević je istakao da je Beograd oduvek imao značajnu ulogu u svetskom slavističkom pokretu, počev od Pavla Popovića preko akademika Aleksandra Belića.

"Ovaj skup je prilika da svi zajedno pošaljemo poruku o značaju slavistike u svetu, afirmišući njene najvažnije oblasti izučavanja do razmene ideje, znanja i učvrstimo prijateljstva", rekao je Šarčević i poželeo uspešan rad učesnicima kongresa.

Vladimir Kostić predsednik SANU istakao je da su naši slovenski jezici i njihova sličnosti predstavljaju poslednji ključ za šifru čije bi nam rešenje pomoglo za prepoznavanje davne bliskosti.

"Dopavši u 21. vek čoveka sve više razjeda univerzalni đavo ravnodušnosti, svakako proistekao iz neznanja i međusobnog nepoznavanja", smatra Kostić.

Pomoćnik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović istako je važnost skupa na kojem će učestvovati poznavaoci slovenskih jezika. 

Prema njegovim rečima, ovo je izuzetna prilika da se veze između slovenskih naroda prodube i učvrste na tako veličanstvenom događaju.

"Beograd bez srpskog jezika i ćirilice nije grad i mi treba da negujemo i gradimo. Sa druge strane jako smo ponosni što se na ulicama Beograda čuju različiti svetski jezici, jer to predstavlja izuzetno bogatstvo za naš grad", naveo je Mladenović i najavio da će zatvarnjem Vasine ulice za saobraćaj pretvoriti kvart oko Filološkog fakulteta u pešačku zonu.

Programom kongresa su predviđeni referati, okrugli stolovi, tematski blokovi i posebne teme u okviru kojih će se razmatrati pitanja frazeologije, leksikografije, lingvistike, književnosti, kulture, folklora.

Posebna pažnja biće posvećena interkulturalnim i interliteralnim vezama, komparativnom sagledavanju uzajmnih veza između slovenskih jezika, književnosti i kultura, pitanjima digitalizacije znanja, različitim vidovima modernizacije znanja, kao i izučavanju slovenskih jezika, književnosti i kultura u nastavi.

Glavna prateća manifestacija je izložba rečnika "Srpska leksikografija od Vuka do danas" u Galeriji nauke i tehnike SANU.

Tu je i izložba najvažnijih slavističkih izdanja objavljenih od prethodnog kongresa u Minsku 2013. koja će biti postavljena u Biblioteci grada Beograda, kao i izložbe o Prvom svetskom ratu i Aleksandru Solženjicinu u holu Filološkog fakulteta.