Nerešeni problemi izbeglih Srba iz Hrvatske

Na 23. godišnjicu od hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja", Komesarijat podseća da je iz svojih domova proterano preko 200.000 krajiških Srba, dok je život izgubilo, ili se vodi kao nestalo, više od 2.000 ljudi.

Od početka ratova na prostorima SFRJ 1991. godine, u Srbiji je utočište potražilo 610.000 Srba iz Hrvatske i BiH, od kojih danas status izbeglice iz Hrvatske ima još oko 18.000.

Povratak Srba u Krajinu je sporadičan, a hrvatska država čini sve da se on nikad u značajnijem broju i ne desi, stvarajući atmosferu koja vraća region u devedesete, navodi Komesarijat u saopštenju.

Komesarijat očekuje dalju podršku međunarodne zajednice i nastavak aktivnosti na sprovođenju aneksa E i G Sporazuma o sukcesiji, kao i ostalih aktivnosti koje vode rešavanju izbegličkih problema.

"Povratak Srba u nacionalnom interesu Hrvatske"

Predsednik Koordinacije udruženja izbeglih i raseljenih u Republici Srbiji Milan Žunić kaže da je povratak Srba u najvećem nacionalnom interesu Hrvatske.

"Hrvatski narod treba da prihvati činjenicu da je sadašnja teritorija Hrvatske vekovima bila domovina Srbima. Ako želi opstati, moraće da razmišlja o povratku srpskog naroda bez obzira koliko joj to teško padalo", poručio je Žunić na konferenciji za novinare.

Smatra da posle 23 godine od "Oluje" srpski i hrvatski narod moraju zbog zajedničke budućnosti da u miru sarađuju i reše nesuglasice. Kako je rekao, i jedan i drugi narod treba da se izbore sa zajedničkim gorućim problemom - demografskim padom i odlaskom mladih.

Izneo je podatak da je prema evidenciji Veritasa tokom akcije "Oluja" nestalo i poginulo 1.856 Srba od kojih je 1.206 civila. Žunić je naveo da je protiv krajiških Srba, kojih je do 4. avgusta 1995. godine bilo oko 230.000, angažovano čak 200.000 hrvatskih vojnika.

Napomenuo je da je "Oluja" sprovedena iako su predstavnici tadašnje Republike Srpske Krajine 3. avgusta u Ženevi i Beogradu, kaže, prihvatili i potpisali tzv. Z4 - predlog međunarodne zajednice o mirnom razrešenju sukoba.

Pregovori sa Hrvatskom nada za bolji položaj

Predsednik Udruženja krajišnjika Srbije Mile Bosnić primetio je da se u međunarodnoj i hrvatskoj, ali i delu srpske javnosti, za proterivanje Srba iz Hrvatske tokom "Oluje" okrivljuju sami Srbi iz Krajine iako su, kaže, bili žrtve te akcije.

"Prigovara nam se da nismo bili kooperativni, iako smo činili sve da ostanemo tamo. Rukovodstvo RSK se dva dana pre napada odazvalo pozivu međunarodne zajednice na sastanak u Ženevi", rekao je Bosnić.

Izrazio je nadu da će pregovori sadašnjeg rukovodstva Srbije sa Hrvatskom doprineti boljem položaju Srba koji žive u Hrvatskoj, ali i da će pomoći rešavanju problema prognanih Srba.

Bosnić je zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku što su omogućili preživelima iz "Oluje" da dostojanstveno obeležavaju sećanje na stradanje Srba 4. avgusta 1995.

Predsednik Udruženja "Zavičaj" Abramović ukazao je da su Srbi u Hrvatskoj i danas izloženi diskriminaciji i naveo da je u poslednjih pet godina pet puta više Srba napustilo Hrvatsku nego što se vratilo na svoja ognjišta.

On je naglasio da prognani Srbi ne mogu da raspolažu svojom imovinom u Hrvatskoj, te da su vlasti u toj oblasti usvojile niz zakona na štetu Srba.

Pomen žrtvama "Oluje" biće održan 5. avgusta 2018. u 11 sati u Crkvi Svetog Marka u Beogradu, kao i u mnogim opštinama širom Srbije.