Meštani Hrta čuvaju arheološko blago

Stećci na 28 lokaliteta u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Hrvatskoj od 2016. godine nalaze se na listi svetske baštine. Grčko groblje u selu Hrta kod Prijepolja, jedana je od tri zaštićene nekropole u Srbiji. Dok se ne napravi sistem redovnog finasiranja i ne konzerviraju spomenici, održavaju je sami meštani.

Kvitice, rozete, arkade, mačevi i štitovi uklesani u kamenu. Pored 81 stećka, od čega osamnaest ukrašenih, meštani Hrta stasavaju više od šest vekova.

"Bilo je jedno igralište, tu smo igrali lopte i često puta smo pomislili šta li se nalazi tu ispod ovoga, pa smo nekad i dolazili pokušavali da podignemo, ali neuspešno. Jer to je mnogo teško. Mi kontali smo ima zlata, ima nešto, naći ćemo", priča Feko Bašović iz Hrta.

Odrastajući saznali su koliko su sami spomenici vredni. To potvrđuju i stručnjaci Zavoda za zaštititu spomenika kulture.

"Uz pomoć arheologa Maje Đorđević uredili smo ovu lokaciju i tako smo 2016. godine dobili zaštitu Uneska", ističe Sanel Dizdarević, predsednik Mesna zajednice Mijane

Stećci ukrašeni ornamentima retki su u Zapadnoj Srbiji. Zato je Hrta bila jedna od tri stanice srpskih arheologa kada su sa kolegama iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske pripremali predlog za uvrštavanje stećaka na listu svetske baštine.

[
"Reč je o nekoj porodici, velmoškoj porodici, koja je imala očigledno tu imanje ili svoju oblast i verovatno je to njihovo porodično groblje", objašnjava arheolog mr Maja Đorđević iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Njega godinama održavaju meštani. Ipak, nisu stigli ovog kišnog leta, kada je u selu trebalo obrati oko milion stabala maline.

"Imamo malinu, imamo vrtove, kosidba, drva, na kraju nismo mogli uspemo da sredimo groblje. Brzo raste korov, pre deset, petnaest dana smo sredili bili sve, al džabe", kaže Bogoljub Tomašević iz Hrta.

Novca za održavanje lokaliteta nema, jer dve godine od stavljanja na listu Uneska nema redovnog finasiranja.

"Kada se uspostavi sistem redovnog finasiranja meštani će i dalje održavati taj lokalitet s obzirom na to da Unesko insistira na lokalnim zajednicama koje moraju da se bave održivim korišćenjem svog nasleđa, ali s druge strane, opština Prijepolje mora da preuzme neke obaveze da se to redovno plaća", napominje Maja Đorđević

Kako vremenski uslovi i vegetacija ne bi i dalje oštećivali spomenike, neophodna je i konzervacija. Taj posao još čeka stručnjake.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.