Protokol o saradnji Ministarstva i Odbora za standardizaciju

Vukosavljević je rekao da je Odbor najvažnije telo koje se bavi pitanjima jezičke kulture, jezičkog standarda i jezičkih normi, koje brine o jeziku i zaštiti ćiriličkog pisma.

Ministarstvo kulture, prema njegovim rečima, smatra da su pitanja negovanja srpskog jezika i očuvanja i negovanja ćiriličkog pisma neka od najvažnijih pitanja kulturne politike, a ovim protokom, kako je naglasio, žele da pokažu zainteresovanost države za vođenje rečuna o bitnim pitanjima jezičke kulture.

Konstatovao je da postoje potrebe za autentičnim tumačenjima, poput nedoumice oko označavanja državljanstva u pasošima i u tim prilikama druga ministarstava obraćaju se Ministarstvu kulture, a ono savetuje Odbor.

"Sva pitanja u oblasti delovanja i postojanja jednog društva su direktno ili indirektno vezana za kulturu i svedoci smo da nastaju mnogi jezici, države, postoji određeni politički inžinjering pogotovo kada je reč o jeziku", rekao je Vukosavljević.

Kaže  da mnogi faktori utiču na kulturu govora, kao što je veliki upliv tuđica, stvaranje novog jezika zahvaljujući novim tehnologijama i i da je jasna potreba da se češće zauzimaju zvanični stavovi oko jezičkih nedoumica. Podsetio je da je Odbor još pre 15-tak godina dao upustvo da se valuta EU na srpskom zove "evro", a ne "euro".

Ministar je podvukao da je negovanje kulture govora, jezičke kulture, opšte pismenosti i preduzimanje mera za zaštitu ćiriličkog pisma jedan od nekoliko prioriteta kulturne politike Srbije.

Naveo je  i da je s tim u vezi u proceduri Vlade Srbije Predlog izmena i dopuna Zakona o jeziku i pismu.

"Jezička politika obuhvata široko područje, važno za opstanak jednog društva i nacije i tiče se službene, odnosno javne upotrebe jezika i pisma, što su u svim drugim zemljama sinonimni pojmovi i što treba da uvaži i naša pravna terminologija, a tu je ostvarivanje kulturnih prava nacionalnih manjina u ovoj oblasti", rekao je Vukosavljević i konstatovao u pogledu manjinskih prava najviše stepen primene evropskih standarda.

"Zaštita ćirilice nije protiv latinice" 

Ministar je rekao i da smatraju da je ćirilica ugrožena, jer je jedno pismo živo u meri u kojoj se upotrebljava, a duh vremena, međunarodne okolnosti, razvoj tehnologije i savremeni načini komunikacije guraju latinicu u prvi plan.

"Mere zaštine ćirilice nisu mere protiv latinice. Svako je primetio skoro potpunu dominaciju latinice na ispisima na lokalima i objektima i ako se taj trend nastavi, može se desiti za deceniju-dve da ćirilica bude potpuno istisnuta iz javne upotrebe", upozorio je on.

Vukosavljević je naglasio da u javnom i političkom životu i u medijima postoji prostor za poboljšanje nivoa kulture govora i da će Ministarstvo nastaviti, u skladu sa svojim kapacitetima, da podstiče, brine i učestvuje u svim procesima koji za cilj imaju poboljšanje jezičke kulture, nivoa opšte pismenosti i čuvanje standrada i normi srpskog jezika.

Tanasić je podsetio da je Odbor za standardizaciju srpskog jezika formiran pre 20 godina, ali da je tek dolaskom ministra Vukosavljevića na tu funkciju uspostavljena saradnja struke i države kakva mora da bude kada je posredi briga o jeziku i pismu, osmišljavanje i sprovođenje jezičke politike.

On je rekao da i druga ministarstava treba da budu svesna postojanja Odbora i da ga konsultuju kako bi se izbegle greške.

Potpisivanju protokola prisusustvovali su članovi Odbora, akademik Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske Slobodan Remetić i profesori Milorad Dešić, Veljko Brborić, Miloš Kovačević i Aleksandar Milanović.