Ko ima pravo na spomenik?

Do kraja godine u Beogradu, ali i drugim delovima Srbije biće postavljano desetak memorijala, među kojima su spomenici Stefanu Nemanji, patrijarhu Pavlu, a pokrenuta je i inicijativa da nekadašnji američki predsednik Vudro Vilson dobije obeležje u Beogradu. Novi Zakon o memorijalima preciznije određuje ko ima pravo na spomenik, a čiji će biti uklonjeni.

Iako nisu svi bili saglasni, potvrđeno je. Težak 60 tona, oblika napuklog vizantijskog šlema, visok 15 metara, i vidljiv čak sa Trga Slavija – tako će izgledati spomenik Stefanu Nemanji, koji će se nalaziti na sredini novog Savskog trga. 

"U toku sledeće godine, tačnije 28. juna, otkrićemo spomenik utemeljivaču srpske državnosti a to je upravo Stefan Nemanja. Vizija je da upravo unutrašnjost samog vizantijskog šlema bude jedan urbani prostor ispod kog će građani moći da se šetaju, da sede i da na osnovu mozaika koji bude oslikan na samom vizantijskom šlemu može da se uči o samoj istoriji, koja je jako važna za naš narod", kaže predsednica Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Andrea Radulović.

Pravo da pokrene inicijativu za podizanje spomenika ima upravo narod.

"Ta inicijativa mora da bude obrazložena. Dakle, ona mora da bude zasnovana na tim činjenicama bez obzira na to da li se radi o obeležju posvećenom pojedincu, jednoj grupi, čitavoj naciji, događaju. Dokle god se držimo istorijskih činjenica mi smo na pravom putu", ističe istoričar Dejan Ristić.

Ipak, istorija često može različito da se interpretira. Zato, ali i zbog nedostatka propisa koji regulišu ovu oblast, tvrde stručnjaci, danas imamo neke memorijale koji su nedopustivi.

"Spomen-ploča Aćif Efendiji u Novom Pazaru svakako ne predstavlja nešto što bi trebalo da postoji iz prostog razloga što je on bio kvisling. Ili spomen-obeležje na jugu u Preševskoj dolini posvećeno jednom od terorista pripadniku tzv. Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe takođe ne predstavlja nešto što bi trebalo, iz ugla istorijske nauke, da postoji", kaže ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević. 

Da se ovakvi slučajevi ne bi ponavljali, novi Zakon o ratnim memorijalima predvideo je formiranje saveta stručnih ljudi, koji će ubuduće odlučivati o uslovima podizanja novih, ali i održavanja postojećih memorijala.

"Zakon je vrlo jasan, biće uklonjeni svi spomenici onima koji su činili zločine. Svi oni koji nisu činili zločine protiv ove države, protiv građana Srbije, imaju pravo da memorijali ostanu", navodi Đorđević.

Spomenik će dobiti i patrijarh Pavle, simbolično, ispred crkve Svetog Marka 15. novembra, a do kraja godine u Beogradu biće postavljen i spomenik utemeljivačima srpske košarke.

Број коментара 10

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 21. јануар 2025.
-1° C

Коментари

Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом
Predmeti od onixa
Уникатни украси од оникса
Ruzmarin
Рузмарин – биљни еликсир младости, чува наше памћење и отклања болове