"Za obnovu stanovništva potrebno da skoro svaka druga žena ima troje dece"

Slavica Đukić Dejanović je navela da je od 2001. do 2015. godine u Srbiji pola miliona stanovnika manje, a da se smanjuje i broj žena u onim godinama kada rađaju.

"Tako je 2002. godine procenat u opštoj populaciji osoba ženskog pola od 15 do 49 godina bio 24,1 posto, 2011. iznosio je 22,5 odsto, 2015. godine 22, a sada je ispod 22 odsto", ukazala je Đukić Dejanovićeva na predavanju "Kulturološki aspekti biomedicinski potpomognute oplodnje u Srbiji", koje je održala u okviru simpozijuma o biomarkerima – SERBIS 2018.

Prema njenim rečima, prosečna starost majke pri rođenju prvog deteta u Srbiji je podignuta i iznosi 28,3 godine.

"Da bismo se obnovili potrebno bi bilo da ostanemo na ovom broju, koji je već sada nešto niži od sedam miliona u Srbiji i u tom slučaju bi trebalo da žene u fertilnom periodu imaju jedno dete njih 11 odsto, 44 odsto dvoje dece, 45 odsto troje dece", navela je Đukić Dejanovićeva.

Navela je da je i prosečna starost različita u gradskim i ruralnim krajevima, te da je prosek starosti majke pri rođenju prvog deteta povoljniji u ruralnim krajevima.

Đukić Dejanovićeva je rekla da bez stručnjaka nema dobrih rešenja u domenu populacione politike, te da je seminar prilika i da se ukaže da je državi svako novoređeno dete važno. 

"Ono dete koje se rodi iz biomedicinske potpomognute oplodnje potpuno je isto kao i ono koje se rodi na najprirodniji način", izjavila je ministarka i dodala da je tokom seminara razgovarano, ne samo o populacionoj politici, nego i o višem nivou znanja posebno adolescenata kada su u pitanju seksualno prenosive bolesti, odnosno rizicima steriliteta.

"Za bolju demografsku budućnost izuzetno značajan timski rad"

Naglasila je da je za bolju demografsku budućnost izuzetno značajan timski rad, kao i psihološka podrška onim ljudima koji su opredeljuju na lečenje neplodnosti.

"U ovom momentu u Srbiji 300.000 parova, odnosno 600.000 ljudi ima problem da žele da postanu roditelji, a to ne mogu. Sa dosta stigmatizacije, maltene prekora, pogotovu prema ženi iz tih parova se gleda u mnogim sredinama i mi moramo raditi da se to promeni", rekla  je Đukić Dejanovićeva.

Istakla je da se ne sme zaboraviti da je odluka o tome kada će neko postati roditelj jedno od elementarnih ljudskih prava i pripada samo individui.

Podsetila je da je država napravila strategiju za podsticanje rađanja, koja podrazumeva i finansijsku podršku podizanja deteta, usklađivanje rada i roditeljstva, mnogo više znanja u domenu populacione politike i reproduktivnog zdravlja, ali pre svega podrška materinstvu i jačanju partnerstva.

"Kada pitate žene koje već imaju 30 godina, imaju obezbeđenu egzistenciju, a imaju strah da postanu majke, koji je razlog za to, one kažu da im nedostaje podrška partnera. Zbog toga moramo raditi na jačanju partnerstva", smatra je Đukić Dejanovićeva.

Najavila je da će uskoro u skupštinsku proceduru doći i predlog o dopuni Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, koji podrazumeva da oni roditelji koji su dobili dete na taj način imaju mogućnost da na isti način o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje uđu ponovo u iste postupke.

"Ta dopuna će dati priliku mališanima koji su nastali iz postupka biomedicinski potpomognute oplodnje da dobiju brata ili sestru", ukazala je ministarka.

Ginekolog Eliana Garalejić rekla je da se u Srbiji na milion stanovnika uradi oko 2.000 vantelesnih procedura, što je mnogo manje nego što je potrebno.

Istakla je da je glavni razlog za to taj što pacijenti nisu svesni da treba da se jave lekaru i što i primarna zaštita i ginekolozi dosta dugo leče pacijenta i oni kod specijalizovanih doktora dolaze kasno.

"Zbog napretka nauke i tehnologije raste procenat uspešnosti iz godine u godinu, ali i dalje uspešnost vantelesnih oplodnja najviše zavisi od starosti žene. Što je žena starija, procenat trudnoće je manji. I dan danas vrlo su mizerni procenti trudnoće kod žena preko 40 godina, a kada ima preko 42 godine, uspešnost je tri odsto", zaključila je Garalejićeva i dodala da je potrebno da se parovi, ukoliko posle godinu dana ne dođe do trudnoće, jave odgovarajućim doktorima za lečenje.