Vučić: Korupcija je teška bolest, uzbunjivači preko potrebni

"Korupcija je teška bolest, veliko zlo i prava pošast savremenog doba i uzbunjivači su nam preko potrebni", rekao je Vučić novinarima posle učešća na međunarodnoj konferenciji "Glasna Pištaljka: Uzbunjivači i novinari protiv korupcije".

Vučić je rekao da je zadovoljan što smo pre tri godine počeli da primenjujemo Zakon o zaštiti uzbunjivača, te ocenio da smo u mnogo čemu, ne samo u regionu, po tom pitanju među najboljima.

Naglasio je da su mnoge zemlje zainteresovane da se upoznaju sa načinom na koji se on primenjuje, navodeći da se sistem pokrenuo i da se neće ići unazad kada je reč o uzbunjivačima.

Prema njegovim rečima, najveća čast koju sami sebi možemo da učinimo je da kažemo ko je nepravdu počinio.

"To je najveća usluga koju možemo da učinimo društvu. Društvo koje hoće pravdu to mora da prepozna. Ja se nadam da je naše društvo tu potrebu prepoznalo uz sve probleme sa kojima se suočama i sa kojima će tek da se suočava", rekao je Vučić na međunarodnoj konferenciji o uzbunjivačima u SANU.

Ukazao je na dobru praksu da zaposleni u pravosuđu odlaze na sertifikovane obuke u vezi sa tom temom, navodeći da je već 800 sudija, kao i 100 tužilaca i 100 advokata tu obuku prošlo i već se, kaže, vide rezultati.

"Donete su presude, uzbunjivači dobijaju zaštitu, sistem se pokrenuo", rekao je predsednik dodajući da sve to neće ići ni brzo, ni lako, ali je svima jasno da se unazad neće ići.

"Pravda u društvu kad se procesuiraju svi umešani u korupciju"

Kaže i da će cilj koji smo zajedno postavili, a to je pravda u društvu, biti ostvaren kada uspemo da procesuiramo sve koji su umešani u korupciju, kao i one na koje su uzbunjivači ukazali.

"Mislim da je pravda nešto što je našem društvu najpotrebnije", poručio je Vučić.

"Međutim, još mnogo toga treba da radimo – ne da dostignemo evropske i svetske standarde, već da promenimo sopstvenu svest i da razumemo da uzbunjivači nisu ljudi koji narušavaju sistem, već oni koji pre svega štite sistem", naglasio je Vučić.

Bivši direktor Hitne pomoći u Beogradu Borko Josifovski preneo je na konferenciji svoje iskustvo kada je ukazao na spregu lekara Hitne pomoći i pogrebnika, a zbog čega je, kaže, završio na "stubu srama" i zbog čega je smenjen. 

Rekao je da su ga tada nazivali ludakom i šarlatanom.

Predsednik Vučić je posle obraćanja Josifovskog kazao da država ima obavezu da zaštiti građane koji pokušavaju da spasavaju živote drugih i dodao da će se, ukoliko je tačno to što je bivši direktor Hitne pomoći rekao, truditi da se ta nepravda ispravi, ne kršeći Ustav i zakon.

Ističući da je Zakon o zaštiti uzbunjivača dobar, Vučić je rekao da se može reći da smo jednu oblast "relativno dobro" pokrili, a da je potrebna promena svesti, da budemo samokritični i gledamo u budućnost.

Naveo je da su tokom konferencije izneseni najgori primeri korupcije, gde su stvari završavane i smrtnim ishodom, i rekao da veruje da ćemo kao društvo imati snage da još snažnije nastavimo sa primenom Zakona o zaštiti uzbunjivača, kroz saradnju svih organa.

"Pre svega u saradnji Republičkog javnog tužilaštva, Vrhovnog kasacionog suda, Pravosudne akademije i uzbunjivača. Nadam se da će onda rezultati biti još bolji, da će društvo razumeti primenu tog Zakona", istakao je Vučić.

Naglasio je da će uzbunjivači i pravosudni organi imati podršku države u svom radu.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević naveo je da su u prethodne tri godine prijavljena 568 predmeta u vezi sa zaštitom uzbunjivača, a rešeno je 497 predmeta.

Kada je reč o privremenim merama pre pokretanja spora, Milojević kaže da ih je bilo 79, a samo jedan predmet od toga nije rešen.

Napomenuo je da je Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije od 2013. do 2018. godine i pratećim akcionim planom predviđeno uspostavljanje efikasne i delotvorne zaštite lica koja prijavljuju sumnju na korupciju, odnosno uzbunjivačima.

Fabrici: Borba protiv korupcije ključni element proširenja EU

Šef Delegacije EU Sem Fabrici istakao je da sveobuhvatna borba protiv korupcije zahteva transparentnost rada državnih organa i institucija, navodeći da je EU u poslednjem izveštaju navela da je učinjen napredak u toj oblasti, ali i da ima još toga da se uradi.

"EU je saveznik u vašem poslu. Ovde smo i nastavićemo da podržavamo Srbiju da dostigne ciljeve", rekao je Fabrici i najavio podršku od pet miliona evra ove godine za civilno društvo kao podršku u borbi protiv korupcije.

Fabrici je na konferenciji o važnosti uzbunjivača rekao da je borba protiv korupcije jedan od najviših prioriteta Srbije i predstavlja ključni element procesa proširenja EU.

Rekao je da mu je drago da je Srbija na dobrom putu, ukazujući da je Zakon o zaštiti uzbunjivača koji je usvojen pre nekoliko godina odličan.

Navodeći da je jedna od preporuka u vezi sa Poglavljem 23 borba protiv korupcije, Fabrici je ukazao da delimičan pristup tom problemu nije opcija i da je potrebna nulta tolerancija za taj "rak sistema".

"Ako ceo sistem ne bude aktiviran, korupcija će se provući. Sve institucije moraju zajedno da rade. Ukoliko Srbija želi da bude članica EU, poreban je jedan koherentan pristup", poručio je Fabrici.

Upozorio je da nedostatak transparentnosti i nadzora javnosti može da dovede do sukoba interesa što se kasnije može negativno odraziti na razvoj privrede.

Prema njegovim rečima, sistem mora da omogući novinarima istraživačima, kao i uzbunjivačima zaštitu prilikom ukazivanja na loše stvari u društvu.

Fabrici je rekao da pravosuđe u zaštiti uzbunjivača ima ključnu ulogu, kao i da je u borbi protiv korupcije važno da se ne ograniči sloboda medija.

Zaključio je da će želja Srbije da se bori protiv korupcije dovesti do internih reformi i da će, kako kaže, EU to podržati.

Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ukazuje da uzbunjivač koji pretrpi odmazdu treba da dobije efikasnu zaštitu blagovremenim otklanjanjem posledica odmazde koju je pretpeo postupajući u javnom interesu.

To kažu sudija i zakon. Jedan uzbunjivač, ipak, ima istu priču 12 godina: ukazuje na spregu pojedinih lekara Hitne pomoći i preduzeća za pogrebne usluge.

"Ljudima u tim kritičnim trenucima nije pružana pomoć, nego su lekari zarađivali od privatnih pogrebnika na sahrani tih ljudi. Čim sam to izneo u javnost, prikucan sam na zid srama", priča uzbunjivač Borko Josifovski, bivši direktor Hitne pomoći.

Vladimir Radomirović, glavni i odgovorni urednik Pištaljke, navodi da se pokazalo kao dobro sve ono što smo hrabro probali da uradimo ovim zakonom, toliko dobro, kaže, da sad žele da probaju i druge zemlje. 

"Oni koji sprovode cenzuru i javnosti uskraćuju informacije, malo kada budu kažnjeni za to što su uradili, uglavnom budu unapređeni. Vlasti se smenjuju a sluge opstaju, isto je sa uzbunjavačima", napominje Radomirović. 

Zakon o zaštiti uzbunjivača se primenjuje od 5. juna 2015.godine, a pre stupanja na snagu je oko 1.200 sudija i više od 300 sudijksih pomoćnika bilo obuhvaćeno obaveznim programom obuke.