Kako ženama žrtvama nasilja pomoći da se osamostale?

Ciljna grupa su žene iz prihvatilišta, Sigurne kuće, bez redovnih mesečnih primanja, žrtve nasilja, a tokom tromesečne obuke primaju nadoknadu, platu.

"Našli su mi posao koji mi odgovara, kojim sam zadovoljna, imam svoj dinar, parče hleba za sebe, decu", kaže žrtva nasilja.

Žene rade u fabrikama tekstila, obuće, ugostiteljstvu i u radionicama. Poslodavci dobijaju nadoknadu za troškove obuke i te subvencije i solidarnost podjednako motivišu privrednike.

"Pokušavamo za tri meseca da ih uvedemo u način rada, ponašanja, odgovornost prema radu, kako bi mogli da ih zadržimo", ističe Radovan Stanković iz "Mikromodela".

Suzana Antić Ristić kaže da je posao SOS tima da pregovaraju sa poslodavcima i sa ženama.

"Naš posao je i da uskladimo trenutne radne mogućnosti žene sa poslodavcem", objašnjava Antić Ristićeva iz SOS telefona.

Program Ujedinjenih nacija za razvoj realizuje tri projekta u Vranju i svi su vezani za zapošljavanje osoba koje nisu konkurentne na tržištu rada.

"Mi smo fokus stavili na sticanje dodatnih znanja, veština i kvalifikacija, dakle ideja je da ova lica prođu kroz obuku koja će pobošljati njihov položaj na tržištu rada", napominje koordinator programa UNDP-a Irma Lutovac.

Žrtve nasilja su najčešće bez posla, ekonomski zavisne. U Osnovnom tužilaštvu u Vranju prošle godine odbačeno je 40 odsto prijava, ove godine 22 odsto.

"Najveći broj odbačenih krivičnih prijava odbačen je pošto su žrtve tokom postupka odbile da svedoče, odnosno, promenile su iskaz iz bilo kog razloga, ali je prisutno da su materijalno zavisne od učinioca", ističe Milica Petković iz Osnovnog javnog tužilaštva.

Za godinu dana, od primene novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, policija je u Pčinjskom okrugu izrekla 540 hitnih mera privremenog udaljenja ili zabrane prilaska.