"Mora se obezbediti stalna podrška žrtvama i svedocima"

"Najveća pomoć koju možemo da pružimo žrtvama je da pravdu ne tražimo selektivno, zato je odgovor na pitanje ko su žrtve kriminaliteta politički, ali pre svega narodni odgovor", rekao je Vučić, otvarajući konferenciju povodom pokretanja projekta "Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji".

Istakao da će nam taj projekat pomoći da dobijemo nacionalni sistem zaštite žrtve u krivičnom postupku u skladu sa našim osnovnim opredljenjem, da obezbedimo vladavinu prava i pravnu zaštitu svim građanima Srbije.

Vldavina prava, podvukao je, nije konačno dostignuće već stalna obaveza, a pravda je odgovornost, obaveza delovanja i nije stanje koje se održava samo po sebi.

"Pravda ne sme da postoji u samo u sudovima, već mora da bude deo čitavog sistema", podvukao je predsednik Srbije.

On je rekao da je veoma teško postići pravdu, počiniocu zločina izreći pravu kaznu i omogućiti mu kasniju rehabilitaciju, a žrtvi zadovoljenje pravde i povraćaj na stanje pre zločina.

"Žrtve su često onemogućene da zahtevaju pravdu i naš je posao, naša sveta obaveza da to radimo umesto njih", naznačio je Vučić i dodao da često okruženje žrtava trpi posledice zločina.

Ukazao je da ima naročito gnusnih i teških krivičnih dela, zbog kojih se celo društvo oseća povređanim i izneverenim, a u ljudima se pojavi sumnja u sistem vladavine prava.

"Ta sumnja je veoma stara. Još je Ciceron rekao - što više zakona, to manje pravde. Naša je dužnost da se borimo da se to promeni i da stvorimo sistem koji će žrtvu da štiti", rekao je Vučić.

"Zločinom pogođene porodice, prijatelji, komšije" 

Istakao je da se ne sme zaboraviti da su osim žrtava, zločinom pogođeni i drugi – porodice, prijatelji komšije, te da je važno da svedoci imaju čvrto poverenje u sistem krivičnog pravosuđa.

"Svako svesno odbijanje nekoga da svedoči i ukaže na istinu nanosi štetu žrtvi, društvu, ali i svakom pojedincu jer ga svsrtava u red potencijalnih žrtvi", rekao je Vučić i poručio da moramo i možemo da učinimo mnogo kako bi zaštita svedoka i drugih učesnika krivičnog postupka bila sigurnija, brža i standardizovanija.

Nema, kazao je, mesta improvizaciji i snalaženju od slučaja do slučaja, posebno ako je reč o ranjivim grupama, a naročito o deci.

Zato nam je, poručio je, potreban nacionalni mehanizam, profesionalan i dobro razrađen, sa obučenim službenicima, protokoli, standardi i jasna podela uloga između državnih organa.

"A, pre svega da priznamo da se greške događaju, a a predraduse postoje. Nažalost, postoje situacije u kojima krivično pravni sistem umesto da zaštiti - reviktimizuje žrtvu, pogotovo kada je rec o delima protiv polnih sloboda", rekao je Vučić i istakao da su žene u posebno teškom položaju.

Srbija, podvukao je, mora da ima jasnu politiku u toj oblasti u skladu sa evropskom praksom.

Dodao je da od medija ne traži ništa i ne očekuje ništa, ali da će biti srećan ako vidi drugačije izveštavanje o krivičnim delima i bez glorifikacije zločinaca i njihovih izjava.

Istakao je da je pravda i njegova odgovornost kao predsenika države, i precizirao da se ove godine od 9.753 predstavki koje je dobio, 80 odsto ticalo rada pravosuđa, ali da su to jedine na koje nije pružao odgovor jer poštuje nezavisnost sudstva i pravosuđa.

Ali, ukazao je, to govori da naši ljudi u jednom delu ne doživljavaju sudove kao pravične.

"Zato, zbog društva pravde očekujem i od ministarstava unutrašnjih poslova i pravde da u efikasnom politikom zaštite žrtve", rekao je Vučić.

Kuburović: Uspostavićemo održiv sistem zaštite žrtava

Srbija je opredeljena da unapredi sistem zaštite žrtava i svedoka u krivičnim delima, poruka je skupa kojim je obeležen početak projekta "Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji", koji sa 1,5 miliona evra finansira EU.

Uspostavljanje tog sistema predviđa Akcioni plan za poglavlje 23, a ministarka pravde Nela Kuburović kaže da će upravo kroz projekat početi izrada Nacionalne strategije za podršku žrtvama, oštećenima i svedocima, koja će se osloniti na iskustva i dobru praksu zemalja članica EU.

Srbija je, ističe, do sada sprovela brojne aktivnosti u toj oblasti, a ministarstvo na čijem je čelu obrazovalo je radnu grupu koja će uz podršku Misije OEBS raditi na izradi strategije, u kojoj će biti predstavnici pravosudnih organa, MUP-a, Ministarstva rada, kao i civilnog sektora.

"Zakonima je poboljšana koordinacija državnih organa u zaštiti žrtava nasilja u porodici i jednogodišnja primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici dala je dobar rezultat", naglasila je Kuburovićeva.

Navela je da je od juna prošle godine razmotreno više od 40.000 slučajeva porodičnog nasilja, sudovi su izrekli više od 14.000 hitnih mera, a izrađeno je i više od 10.000 individualnih planova zaštite i podrške žrtvama.

Podsetila je na kampanju "Isključi nasilje", čiji je cilj da se žrtve osnaže da nasilje prijave, a otvorene su službe za informisanje žrtava i svedoka u svim višim javnim tužilaštvima.

Kuburovićeva je rekla i da je za žrtve krivičnih dela važna i besplatna pomoć i pozvala predstavnike advokature i nevladine organizacije da konačno postignu konsenzus, kako bi Vlada Srbije usvojila nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

Istakla je da se pružanje podrške žrtvama ostvaruje i smanjivanjem njihove ponovne viktimizacije, ali i u postupcima za naknadu štete.

Kada je reč o ranjivim grupama, Kuburovićeva je rekla da je skoro svoj deci žrtvama seksualnih krivičnih dela i nasilja u porodici pružena podrška i da je žrtvama omogućena finansijska pomoć.

Naglasila je da će realizacija projekta omogućiti uspostavljanje održivog sistema službi podrške i zaštite žrtava, koji će približiti Srbiju evropskim standardima.

Uspostavljanje tog sistema važno je za evropski put Srbije, vladavinu prava i svakodnevni život običnih ljudi, rekao je šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici i dodao da podaci govore da svake godine 15 odsto stanovnika EU, odnosno 75 miliona ljudi, postaju žrtve kriminaliteta.

Podsetio je da je EU 2012. godine uredbom ustanovila minimum standarda podrške žrtvama zločina, te da se u januaru 2019. godine očekuje da predsednik EK Žan Klod Junker objavi izveštaj o njenoj šestogodošnjoj primeni.

Istakao je da je važno prepoznavanje i poštovanje žrtve koja mora biti svesna svojih prava, koja treba da bude zaštićena od zastrašivanja i da ima brz pristup socijalnim i psihološkim sluzbama i pravdi.

Ohrabrio je Srbiju da uspostavi fond podrške za žrtve i njihovu integraciju, jer žrtva treba da bude i finansijski kompenzovana i mora joj se pružiti sistemska pomoć.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević rekao je da Srbiji predstoji značajno usaglašavanje zakonodavstva za zaštitu žrtve i prava na kompenzaciju.

"Dosadašnja praksa krivičnih sudova, koji su žrtve upućivali na parnični postupak za nadoknadu štete, pokazala se kao neodgovarajuća, jer su obično žrtve ostajale bez ikakve naknade, parnice su trajale godinama, a tokom postupka neretko je bila ugrožena i njihova bezbednosti", rekao je Milojević.

Kaže da tehnika može poštedeti čoveka neposrednog dodira, koji su više štetni za žrtvu nego što su korisni za sudski postupak.

"Žrtve inače teško uspevaju da naplate nematerijalnu štetu. Iako sudija može da naloži, u praksi se žrtve upućuje na parnicu koja traje godinama", kaže Milojević.

Dolovac: Ne postoji univerzalni odgovor za zaštitu žrtve

Republički javni tužilac Zagorka Dolovac istakla je da je projekat važan za sistemsko unapređenje prava žrtava, uz razumevanje njihovih potreba, a da uspostavljanje nacionalnog sistema i strategije treba da podigne svest o pravima žrtava.

Kako je rekla, taj posao nije samo obaveza u okviru poglavlja 23 i 24, već iskreno opredeljenje da zaštita žrtava u Srbiji bude podignuta na viši nivo.

"Ne postoji univerzalni odgovor i idealni model za zaštitu žrtve", rekla je Dolovac i navela da je Tužilaštvo opredeljeno da radi na podršci žrtvama i svedocima u skladu sa principima vladavine prava.

Šef Misije OEBS-a Andrea Oricio rekao je da je važno ustanoviti mrežu službi u čijem središtu pažnje treba da bude pomoć žrtvama i svedocima.

Zahvaljujući ovom projektu stvoriće se mogućnost da se žrtve i svedoci oslone na mehanizme koji će im uliti poverenje.

Poruka ovog projekta je da žrtve nisu same i da svi građani mogu da osete podršku institucija.

Projekat "Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji" vredan je 1,5 miliona evra, finansira ga EU, a sprovodi Misija OEBS-a u Srbiji.

Trogodišnji projekat treba da pomogne Srbiji u stvaranju Nacionalne strategije za podršku svedocima i žrtvama u krivičnom postupku i da napravi dobru koordinaciju i poveže sve nadležne institucije u cilju efikasne zaštite žrtava i svedoka u krivičnom postupku.