Mišel Sen Lo: Ekonomsko osnaživanje porodica treba da bude prvi cilj

Mišel Sen Lo je, u intervju za RTS, istakao da će jako važno što će deca iz siromašnih porodica imati besplatno predškolsko obrazovanje, kao i da ga brine što iznos dečjeg dodatka nije preciziran zakonom već je prepušteno ministarstvu da o tome odlučuje.

Nedostaje podrška deci, ali i njihovim roditeljima. Šta država može da uradi da im olakša svakodnevno funkcionisanje?

Mnogi servisi već postoje, na institucionalnom nivou izgrađen je dobar pravni okvir. Imamo Ombudsmana, Povernicu za ravnopravnost, nevladine organizacije – svi oni podržavaju sistem. Ali kada govorimo recimo o diskriminaciji ili nasilju, nisu to samo pitanja za državu i institucije, to su pitanja koja treba da se rešavaju u porodicama, u društvu.

Jedna od važnih tema za decu je inkluzivno obrazovanje. Iako na papiru postoji, praksa u Srbiji pokazuje da nije u potpunosti zaživelo. Koje su vaše preporuke kako bi se to promenilo?

Koncept inkluzivnog obrazovanja teče sporo, to je dugoročan proces. Pre svega nastavnici moraju da budu svesni važnosti inkluzije, prihvatanja i tolerancije. Da kada deca odu kući, to što su naučila u školi prenesu i svojim roditeljima. Mora se promeniti obrazac ponašanja. Pre dva meseca radili smo istraživanje prema kome jedno od četvoro dece u Srbiji najviše brine diskriminacija i nejednakost.

Kada je reč o deci bez roditeljskog staranja često čujemo preporuke da ih treba izmestiti iz institucija. S druge strane, imamo podatak od pre nekoliko dana da je više od dvadesetoro dece koja borave na ulici, a imaju porodice, smešteno u ustanove socijalne zaštite. Da li je to pravo rešenje? Ili treba pomoći primarnoj porodici?

Svaki slučaj treba posmatrati odvojeno, ali, nesumnjivo, ekonomsko osnaživanje porodica treba da bude prvi cilj. Na sreću, broj dece koja žive u institucionalnom okruženju se smanjuje, ali se povećava broj dece koja zavise od pomoći države. Nekako se stiče utisak da porodice ne mogu sve same da savladaju i država mora da se umeša. Ipak, broj dece u institucijama je i dalje zabrinjavajući i nadam se da će se u narednim godinama smanjiti. Hraniteljske porodice su bolje rešenje, ali bih još jednom naglasio da je prioritet osnaživanje primarnih porodica kako bi deca ostala u njima.