Kako bolje pomoći žrtvama kriminala

Na meti razbojnika, lopova, diskriminatora ili nasilnika može se naći svako i barem jednom u životu postati direktna ili indirektna žrtva nekog krivičnog dela. Takva iskustva su neočekivana i traumatična, a žrtva je najčešće uplašena i ne zna kome treba da se obrati za pomoć.

"Ljudi imaju strah prvo da dođu u zgradu pravosudnih organa, drugo da se obrate nekome od radnika u tužilaštvu. Mislim da bi trebalo da se objasni ljudima šta, kako, gde, kada i kome treba da se obrate, u koju radnu organizaciju ili u koju ustanovu i ko može tu da im pomogne", smatra Vojislav Brković iz Službe za pomoć oštećenima i svedocima pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

Iako se pomoć najčešće pruža u vidu informacija, emocionalne podrške, savetovanja i osnaživanja, potrebno je znati kome tačno možemo da se obratimo. Zato je jedno nevladino udruženje objedinilo i prikupilo podatke i informacije u priručniku.

"To je jedan, da ga možda bolje nazovem adresar, sa kontakt podacima svih organizacija, kako nevladinih, tako i državnih koji rade sa žrtvama i koji mogu pomoći kako stručnjacima da upute žrtve, ali i samim žrtvama da nađu službu koja im odgovara", objašnjava Jasmina Nikolić iz Viktimološkog društva.

A službe koje već 16 godina zajedničkim snagama odgovaraju na probleme žrtava u Pokrajini, primer su dobre prakse.

"Na jednom mestu imamo objedinjeno, prikupljenu jednu bazu podataka iz koje je mnogo vidljivije kome se sve to onaj koji je ponižen i uvređen sada može obratiti za pomoć", kaže pokrajinski obudsman Zoran Pavlović.

Istraživanje koje je sprovedeno u vezi sa organizacijama koje pomažu žrtvama u celoj zemlji pokazuje da najvećim delom pomoć i podršku dobijaju od organizacija civilnog društva. Takođe, većina službi koncentrisana je po velikim gradovima, dok neke manje i ruralne sredine nemaju službe tog tipa.