Život u Goraždevcu hod po trnju

Škola postoji duže od veka, pravoslavna crkva više vekova, Goraždevac se pominjao još u 13. veku – sve to uticalo je na odluku Srba da pokušaju da opstanu u tom metohijskom selu.

Kidnapovali su ih i ubijali u Dašinovcu, Gornjem Ratištu. Krenuli su bili pripadnici bivše Oslobodilačke vojske Kosova i na Srbe u Goraždevcu.

"Kada su gorele susedne kuće pored nas, lično sam ja gledao sa kojim zadovoljstvom se to palilo. Ali ovamo nisu mogli da priđu, jer postojala je neka odbrana koja se na neki način oduprla toj sili", navodi Miloš Dimitrijević, predsednik Privremenog organa opštine Peć.

Srbi su po povlačenju srpske vojske i policije i dolasku NATO-a napustili sva veća naselja u Metohiji, uključujući i grad Peć. Poslednji Srbi otišli su i iz sela Ćuška.

"Prosto nije bilo moguće opstati. Moj najmlađi brat, moja majka i otac i još troje-četvoro komšija iz porodice Bojović i Šoškić ostali su svi u jednoj kući. Svakoga dana su bili napadi", objašnjava Golub Jašović iz Ćuške.

Panike je bilo i u Goraždevcu.

"Bili smo upakovani u traktorima, ali po cenu života smo rešili da opstanemo ovde. I ostali smo i sačuvali smo crkvu, školu, crkvu-brvnaru koja je iz 16. veka, za razliku od svih sela koja su u Metohiji srušena i groblja i crkve i sve ostalo što je postojalo", ističe prosvetni radnik Milivoje Zdravković.

Oni kojima su smetali Srbi u Goraždevcu nisu odustajali. Pucali su 2003. godine na srpsku decu. Ubili su dva dečaka, a više njih ranili. Pitanje ko je naredio napad na decu i prvo kidnapovanje Srba u Metohiji, Srbi u Goraždevcu ponavljaju svakog 14. maja.

"Ovde imamo mnogo ljudi koji su došli danas da obeleže ovaj praznik Svetog Jeremije. Mnogi se pod stare dane i vraćaju u Goraždevac. Međutim, ja verujem da Goraždevac nikada nije bio ugroženiji po pitanju opstanka nego sada. Upravo zbog toga što mladi ljudi odlaze", kaže novinar Darko Dimitrijević.

Imaju, kažu, stotinak mladoženja, ali nema devojaka za udaju, kao što nemaju ni gde da se zaposle.