Đorđević: Srbija ima jedinstven sistem zaštite maloletnih migranata

Ministar Zoran Đorđević je ukazao da novi Zakon o azilu i privremenoj zaštiti sadrži veliki broj odredbi koji imaju za cilj uspostavljanje efikasnijeg postupka azila i viši stepen zaštite lica koja traže međunarodnu zaštitu u Srbiji.

"Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u skladu sa svojim nadležnostima, posvećuje posebnu pažnju zbrinjavanju ugroženih kategorija migranata i tražilaca azila, a pre svega maloletnih migranata bez pratnje", rekao je Đorđević na konfereciji pod nazivom ''10. godišnjica od uspostavljanja nacionalnog sistema azila u Srbiji i naredni koraci''.

Đorđević je naveo da je resorno ministarstvo prošlog meseca uvelo nove instrukcije o tretmanu maloletnih migranata bez pratnje koji više neće biti smešteni u prihvatnim centrima sa odraslima.

''Neprimereno je da budu u kampovima sa odraslima i budu izloženi riziku od zloupotrebe i eventualne trgovine ljudima. Zato smo ustanovili pravilnik kako bismo ih zaštitili i pružili im sve što im pripada'', rekao je Đorđević.

Ministar je objasnio da nova pravila predviđaju da se maloletni migranti bez pratnje roditelja ili punoletnih lica predaju Centru za socijalni rad odakle se nakon zdravstvenog pregleda i otvaranja kartona, u zavisnosti od uzrasta, upućuju u jedan od tri centra za maloletnike u Beogradu, Nišu ili Subotici.

''Tu će imati sve uslove i mogućnost za školovanje. Kamp će moći da napuste samo u pratnji ovlašćenog lica, a odjavljivanje iz centra odvijaće se po određenoj proceduri'', rekao je Đorđević.

Naglasio je da sličan sistem zbrinjavanja maloletnih migranata ne postoji ni u jednoj evropskoj zemlji.

''Ovo je vrlo osetljivo pitanje, a ukoliko nemamo jasna pravila za zbrinjavanje maloletnih migranata i ne sprečimo njihovu zloupotrebu, Srbija može da izađe na loš glas. Ovim projektom, kojim je bila oduševljena i delegacija UNHCR, pokazali smo kojim putem treba da idu i druge zemlje'', naveo je Đorđević.

Popović Ivković: Do kraja 2020. potpuno usklađeni propisi sa EU

Državna sekretarka je izjavila da Srbija intenzivno radi na sistemu jačanja azila i da je u skladu sa tim marta ove godine usvojen set zakona čime je započeto usklađivanje domaćih propisa sa zakonodavstvom Evropske unije u ovoj oblasti.

"Glavni spoljno-politički cilj Republike Srbije je članstvo u EU. Srbija je potpuno posvećena daljem usklađivanju svog zakonodavnog sistema sa pravnim tekovinama EU i kroz pravovremeno sprovođenje aktivnosti predviđenih akcionim planom za Poglavlje 24 intenzivno radi na sistemu jačanja azila", istakla je Popović Ivković.

Popović Ivković je precizirala da su u martu ove godine usvojeni novi Zakon o strancima, Zakon o graničnoj kontroli i Zakon o azilu i privremenoj zaštiti i dodala da očekuje da će Srbija do kraja 2020. godine imati potpuno usklađene propise sa zakonodavstvom EU.

Prema njenim rečima, Srbija je obezbedila smeštajne kapacitete za 6.000 izbeglica, a u centrima širom zemlje uspostavljeno je 13 prihvatnih centara uz stalne Centre za azil u kojima je migrantima 24 časa dnevno na raspolaganju sva neophodna pomoć u vidu hrane, vode, odeće, obuće, lekova, kao i medicinska i psiho-socijalna zaštita.

"Standardi u centrima su usaglašeni sa standardima UNHCR-a. Smeštaj u centrima dostupan je svima, bez diskriminacije po bilo kom osnovu. Ostvarena je efikasna saradnja civilnog sektora kroz aktivnosti na terenu čime uspešno odgovaramo na sve potrebe migranata", istakla je Popović Ivković.

Naglasila je da će Srbija nastaviti da poštuje ljudska prava migranata i izbeglica.

Popović Ivković je zahvalila Visokom komesarijatu UN za izbeglice na dugogodišnjoj uspešnoj saradnji i izrazila uverenje da će UNHCR i u narednom periodu podržati napore Srbije u rešavanju pitanja migrantske krize i kao i do sada, pružiti potrebnu donatorsku i partnersku podršku.

Velimirović: Primenjena su iskustva Švedske, Holandije i Slovenije

Zamenica Komesara za izbeglice i migracije Svetlana Velimirović ocenila je da je novi Zakon o azilu plod usaglašavanja srpskog sa evropskim zakonodavstvom, ali i plod desetogodišnjeg iskustva od uspostavljanja sistema azila u Srbiji.

''Ovaj zakon je bliže regulisao i precizirao prihvatanje i zbrinjavanje izbeglica, materijalno obezbeđivanje tražilaca azila i regulisao odredbe koje se odnose na dobrovoljan povratak lica kojima nije odobren azil, kao i na integraciju onih kojima je odobren azil'', rekla je Velimirovićeva.

Kako je rekla, 2015. godine je započet projekat koji je uz podršku EU sprovođen sa kolegama iz Švedske, Holandije i Slovenije.

Primenjena su njihova iskustva, a oni su pomogli da Srbija razvije kapacitete kako bi što bolje primenila Zakon koji je usvojen u martu, dodala je Velimirovićeva.

Šoder: Nastavićemo da podržavamo Kancelariju za azil

Šef Predstavništva UNHCR u Srbiji Hans Fridrih Šoder istakao je na konferenciji da ta organizacija tesno sarađuje sa Kancelarijom za azil, Komesarijatom za izbeglice i migracije i Ministarstvom za rad i socijalna pitanja kako bi podržala proces implementacije novog Zakona o azilu koji počinje da se primenjuje u junu.

''Nastavićemo da podržavamo Kancelariju za azil da bi postupak dodele azila bio što efikasniji, brži i pravičniji, kao i pružanje međunarodne pravne zaštite onima kojima je potrebna'', rekao je Šoder.

Prema njegovim rečima, UNHCR će se baviti i integracijom izbeglica u Srbiji.

Posebnu pažnju, dodaje Šoder, UNHCR će usmeriti na decu bez pratnje i primenu pravilnika koji je uspostavljen u saradnji sa Ministarstvom za rad.

Prese: Obaveza EU da odobri azil svakom ko beži od progona

Predstavnik delegacije EU u Srbiji Pol Anri Prese pohvalio je napore Srbije u ispunjavanju preuzetih obaveza u oblasti azila kao jednoj od ključnih tačaka poglavlja 24 u pregovaračkom procesu sa EU.

Naglasio je da je azil osnovno ljudsko pravo, ali vrednost Evropske unije čija je obaveza, kaže, da odobri azil svakom ko beži od progona i nasilja u svojoj zemlji.

Prese je naznačio da su se zemlje članice EU obavezale da usvoje zajednički sistem azila koji podrazumeva da će postupak dodele azila biti isti u svim zemljama i da će tražioci azila u svakoj zemlji EU imati jednak i pravičan tretman.

''EU trenutno radi na unapređenju zajedničkim pravilima, na tome da se poboljšaju uslovi prihvata i da postupci azila budu brži i pravičniji, ali i na tome da ne bude zloupotreba kako bismo zaštitili i građane EU od mogućeg kriminala ili terorizma'', naveo je Prese.

Prema podacima UNHCR-a od 2008. do 2017. godine zahtev za azil u Srbiji podnelo je 2.836 lica, 60 lica dobilo je međunarodnu zaštitu, a 44 status izbeglice.

Najveći broj tražilaca azila bio je iz Libije, Sirije i Ukrajine.