Više od 50 odsto Roma u Srbiji na spavanje odlazi gladno

Istraživanje je pokazalo da 52 odsto Roma u Srbiji i dalje na spavanje odlazi gladno, a samo 21 odsto njih je tokom prošle godine bilo zaposleno.

Prema istraživanju, u Srbiji postoji veliki jaz između marginalizovanih Roma i njihovih neromskih suseda, posebno kod mladih.

Navodi se da Romi između 18 i 24 godina imaju skoro upola manje šanse da budu uključeni u zaposlenje, obrazovanje ili obuku, u odnosu na neromsku omladinu.

Situacija na polju obrazovanja je nešto bolja za osnovnoškolsko obrazovanje, u odnosu na poslednje istraživanje o položaju Roma koje je sprovedeno 2011. godine, jer je povećana stopa upisa đaka romske nacionalnosti u prvi razred, te je to i najviša stopa upisa romske dece u osnovnu školu na Zapadnom Balkanu.

Međutim, samo je 17 odsto romske dece između tri do šest godina bilo upisano u predškolske ustanove, više od trećine Roma uzrasta 18 do 21 godinu nema osnovnu školu, dok je stopa završenog visokog nivoa obrazovanja samo jedan odsto.

U odnosu na 2011. godinu došlo je do poboljšanja položaja Roma u oblasti zdravstva, jer je najveći broj Roma potvrdio da ima zdravstveno osiguranje, kao i u oblasti stanovanja, jer su električna energija i tekuća voda romskim zajednicama postale pristupačnije.

Skoro svi Romi u Srbiji sada imaju dokumente koji se odnose na registraciju građana, što je takođe pomak, te je oko 99 odsto marginalizovana Roma tokom prošle godine bilo upisano u matičnu knjigu rođenih, a 94 odsto starijih od 16 godina imalo je ličnu kartu.

Dopunsko istraživanje UNDP-a pokazuje da je posebno težak položaj Romkinja, jer se ne nalaze u sistemu zapošljavanja i obrazovanja, nemaju svoj novac, a i one koje su zaposlene nemaju zdravstveno ili penziono osiguranje.

Prisutna je pojava i ranih brakova među marginalizovanim Romkinjama, po čemu smo drugi na Zapadnom Balkanu, posle Albanije.

Nenad Ivanišević, predstavnik Koordinacionog tela za praćenje sprovođenja Strategije za socijalno uključivanje Roma, kaže da je Srbija napravila veliki napredak u prethodnim godinama da poboljša nivo obrazovanja romske zajednice u Srbiji i naveo da će to biti prioritet i ubuduće.

Sledeći korak po tom pitanju, dodaje on, jeste inicijativa za ukidanje kvota za upis Roma na visokoškolske ustanove.

"Rezultati su pozitivniji nego što su bili, ali ostavljaju mogućnost za dalja poboljšnja", ocenio je Ivanišević i dodao da je teško govoriti o socijalnoj inkluziji Roma bez ulaganja u dva bitna segmenta - njihovo obrazovanje i zapošljavanje.

Predstavnica UNDP-a Jelena Tadžić ističe da je od 2011. u položaju Roma Srbija najveći napredak ostvarila u oblasti osnovnog obrazovanja, pristupa ličnim dokumentima, u oblasti stanovanja, dok su loši rezultati i dalje ostali u oblasti zapošljavanja i niskom stepenu onih koji završavaju fakultete.

"Za mene su najupečatljiviji podaci da je samo devet odsto Romkinja u 2017. bilo zaposleno i da samo jedan odsto Roma ima visoko obrazovanje", primetila je Tadžićeva.

U anketi je učestvovalo 750 marginalizovanih romskih domaćinstava i 350 neromskih domaćinstava u Srbiji, a istraživanje je sprovedeno ne samo u našoj zemlji, već i u ostalim zemljama Zapadnog Balkana.

Iz UNPD-a poručuju da su ove informacije vredne jer pokazuju nivo isključenosti Roma iz svih životnih segmenata, a koje će poslužiti donosiocima odluka da po njima kreiraju politiku inkluzije Roma u društvo.