Ekonomsko osnaživanje važno za veću rodnu ravnopravnost na tržištu rada

Državna sekretarka za rodnu ravnopravnost u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Stana Boživić, poručila je da je rodna ravnopravnost na tržištu rada jedan od strateških ciljeva, te da je ponosna na ono što je od 2012. godine urađeno u smanjenju stope nezaposlenosti, koja je iznosila 27 odsto.

Istakla je da je tržište rada prioritet nad svim prioritetima, te da je ove godine Vlada za aktivne mere zapošljavanja izdvojila tri milijarde šeststo pedeset miliona dinara.

To se, dodala je, posebno odnosi na žene iz ruralnih područja koje su najugroženije.

"Pitanje rodne ravnopravnosti nije pitanje samo Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, već je pitanje celokupnog društva uopšte i svi sektori su podjednako važni", istakla je Stana Božović.

Šefica Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost (UN Women), Milana Rikanović, ukazala je na to da je položaj žena na tržištu rada u Srbiji daleko nepovoljniji u poređenju sa drugim zemljama Evrope.

"Mi smo zemlja koja garantuje jednaka prava svojim građanima, ali mi moramo da im omogućimo načine kako da ih ostvare, samo ukoliko zajedno radimo mnogo više. Veoma je važno da se svi sa svojih pozicija zajedno sa ženskim nevladinim organizacijama, akademskom zajednicom i predstavnicima medija udružimo i razmislimo na koji način možemo da unapredimo ekonomski položaj žena u Srbiji, jer to nije pitanje samo žena već i pitanje rodne ravnopravnosti", navela je Milana Rikanović.

Istakla je da Agencija želi da podrži pilot-projekte koji se odnose na ekonomsko osnaživanje žena, sa posebnim naglaskom na žene na selu, te da borba protiv nasilja ne može da se sprovodi bez ekonomskog osnaživanja.

Podsetila je da UN Women već deset godina na osnaživanju žena u Srbiji i postizanju velikih ulaganja vladinih i nevladinih organizacija u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti.

Janković: Dekonstruisati rodne uloge

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković navela je da se najveći broj pritužbi građana odnosi na diskriminaciju na tržištu rada, te da su na tom polju građani najspremniji da podnesu pritužbu – jer se problem tiče egzistencije.

Diskriminaciju na osnovu pola najviše prijavljuju žene, dodala je Jankovićeva i navela da je neophodno raditi na dekonstruisanju rodnih uloga, kako ne bi bilo situacija u kojima će se na žene koje traže posao gledati kao na nekog ko će uzimati bolovanje zbog brige o deci.

Dodala je da je jedan od razloga za povećan broj pritužbi i intenzivna saradnja sa sindikalnim organizacijama, kao i sa Inspektoratom za rad, čiji su inspektori prošli obuke kako da prepoznaju diskriminaciju.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović poručio je da se aktivno radi na afirmativnim merama zapošljavanja, te da se, osim budžetskih sredstava Vlade Srbije, u te svrhe koriste i sredstva iz pretpristupnih fondova EU.

Veliko je interesovanje i lokalnih samouprava da izdvoje finansijska sredstva za programe zapošljavanja, rekao je Martinović.

Dodao je da je, prema podacima iz 2017. godine, u programe zapošljavanja uključeno oko 154.000 nezaposlenih, a da čak 54,5 odsto čine žene. Takođe, od ukupno zaposlenih sa evidencije NSZ 51 odsto čine žene, a oblasti u kojima su se zaposlile su najčešće trgovina, turizam, ekonomija, pravo, tekstil, zdravstvo...

Okrugli sto pod nazivom "Rodna neravnopravnost na tržištu rada u Srbiji" okupio je državne i gradske predstavnike, predstavnike civilnog ali i privrednog sektora, gde su kao pozitivan primer angažovanja na rodnoj ravnopravnosti na tržištu rada predstavljene kompanije "Ikea" i "Telenor".