Šta je ostalo od đurđevdanskih običaja

Obeležavanje Đurđevdana pojedini stanovnici Jagodine započeli su još sinoć – paljenjem đurđevskih vatri. Romi veruju da svetlo plamena i žeravica tera zle sile iz kuća i sa polja i donosi zdravlje tokom cele godine.

"Moli se Bogu, do dvanaest sati čekamo Đurđevdan – naš Georgije, da nam pomogne, za zdravlje, za sreću, za napredak, za ljubav, za mir", kaže Mirjana Andrejić.

"Simbol ciganskog života je vatra. I dok vatra gori goreće ljubav, goreće sreća, goreće zdravlje", navodi Aleksandar Todorović.

Po narodnom verovanju, Đurđevdan je poseban praznik jer simbolizuje zdravlje i buđenje prirode. Venčićima od bilja kite se kapije. Nekada su pravljeni u polju, danas se kupuju na pijaci.

"Kao dete išli smo na vodu, uzeli smo cveće, onda onu vrbu, kao uranak je bilo. Onda smo ujutru slavili iz muziku – imali smo muziku, bandaše, pevače", seća se Miodrag Ilić iz Salakovaca kod Požarevca.

Iako žive u Beču, Maksimovići su za Svetog Đorđa uvek u Jagodini. Zakazano vreme za slavu, kažu, ne postoji – jer dolaze rodbina i prijatelji sa svih strana, pa se slavi tri dana.

"To se već zna godinama, to iz Austrije znaju isto kolege sa fakulteta mog supruga, znaju za taj dan da mi dolazimo, pa i oni dolaze kod nas u goste", kaže Daliborka Maksimović.

"Za šesti maj, za Đurđevdan se živi. Već marta meseca počinju pripreme za slavu i onda se zna ko će šta da obuče, garderoba, ko će s kim da ide na slavu. I ja mislim da je to za nas najsrećniji dan", ističe Pera Maksimović.

Život u gradskim sredinama uticao je da se mnogi narodni običaji prilagode. Ipak, želje za dobro zdravlje i napredak uz Svetog Đorđa, ostale su iste.