Radomirović: Napad na novinare je napad na celu javnost

Vladimir Radomirović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, istakao da su novinari ugroženi, da su u ekonomski lošem položaju jer većina njih radi za zarade ispod republičkog proseka.

Kako je rekao, samim tim novinari su otvoreniji za svaku vrstu pritiska.

Govoreći o napadima na novinare, Radomirović je istakao i bombardovanje RTS-a 1999. godine. Poručio je da UNS insistira da se taj ratni zločin kazni.

Najavio je i da će UNS u junu predložiti Evropskoj federaciji novinara rezoluciju u kojoj se traži kažnjavanje odgovornih za ubistva novinara na KiM.

Kada je reč o medijskoj strategiji, Radomirović kaže da je UNS pozdravio odluku da se zaustavi rad na njoj i da se napravi nova radna grupa u kojoj će biti relevantna medijska udruženja. Dodaje da je UNS spreman da uđe u novu radnu grupu koja će imati jasan mandat i rokove.

"Verujemo da može brzo i kvalitetno da se radi na tome i stojimo na raspolaganju", rekao je Radomirović.

Dodaje da bi strategija trebalo da reguliše odnos države prema medijima.

Ističe da se UNS godinama zalaže da se u budućem zakonu obezbedi da lokalne samouprave izdvajaju dva odsto budžeta za izeštavanje u javnom interesu.

Navodi da su lokalni mediji devastirani, da mnogi gradovi nemaju elektronske medije i da novinari koji rade, rade za niske plate i u teškim uslovima.

"To mora da se popravi", poručuje Radomirović i ponavlja da rešenje vidi u izdvajanju dva odsto budžeta lokalnih samouprava za one medije koji izveštavaju u javnom interesu.

Radomirović kaže i da sada postoji serija loših koprojekata i konkursa za medije koji su sprovođeni u lokalnim samoupravama. Naveo je da je UNS otkrio da je u Smederevu "od 20 miliona dinara, 14 miliona otpišlo nekim fantomskim medijima"

"Bojimo se da to može da se ponovi i na konkursima Ministarstva kulture i informisanja", kaže Radomirović i dodaje da se ne zna ko je predložio ljude u komisijama.

Navodi da bi oni koji odlučuju "o novcu svih nas" morali da budu predstavnici reprezentativnih novinskih udruženja.

Vladimir Radomirović je dodao i da je potrebno ojačati regulatorna i samoregulatorna tela koja se bave medijima. Smatra da je potrebno zabraniti da novac iz javnih sredstava dobijaju mediji koji krše kodeks novinara.

Težak položaj srpskih novinara na KiM

Na Svetski dan slobode medija posebno se ističe specifičan položaj srpskih novinara na Kosmetu, naročito srpskim izveštačima koji ne znaju albanski jezik.

Neretko, na KiM je na sceni jezička diskriminacija, navodi dopisnik RTS-a. Na vlasti su najčešće Albanci koji retko žele da govore na srpskom jeziku, iako ga znaju. Prevodilaca ima u retko kojim institucijama vlasti, tako da je veoma teško doći do provere neke informacije, do podataka ili komentara.

Iako je srpski jezik zvaničan, malo ko se u centralnim institucijama pridržava obaveze upotrebe dvojezičnosti, što srpskim novinarima predstavlja veliki problem.

Srpski novinari imaju problem da posete albanske sredine, jer ako ne govore albanski, nisu dobrodošli. U poslednje vreme imaju i probleme sa pripadnicima policije na Kosovu, koja primenjuje silu i zloupotrebljava ovlašćenja. Obračunava se nasilno sa srpskim novinarima, a najsvežiji primer je napad na snimatelja RTS-a Vladimira Milića i bespotrebno privođenje dela televizijske ekipe RTS-a u Peći.

U albanskim sredinama naročito su neprijateljski raspoloženi prema srpskim novinarima, dopisnicima centralnih medija u Beogradu, jer ih doživljavaju, kao direktan eksponent srpskih vlasti, dodaje dopisnik RTS-a.

Teško je na Kosovu za rad i albanskim novinarima, ali se oni suočavaju sa drugim vrstama rizika u odnosu na srpske novinare. Prema podacima policije i novinarskih udruženja, tokom prošle i ove godine bilo je blizu 30 napada na novinare. Od 1998. godine na Kosmetu je nestalo ili ubijeno 14 novinara, među kojima ima dosta Srba, ali nijedan od ovih slučajeva nije rasvetljen.