utorak, 01.05.2018, 19:30 -> 20:16
Izvor: RTS
Finska – nastavnik prestižno zanimanje, đaci gotovo bez domaćih zadataka
Bez ispita i gotovo bez domaćih zadataka, tako finski đaci dođu do srednje škole. To im izgleda ne smeta, jer je i obrazovni sistem među najboljima u svetu, a deca na takmičenjima postižu često najbolje rezultate.
Razlika između srpskih i finskih školaraca, koja se odmah primeti, jeste da oni u školu dolaze biciklom. Takođe, sedenje na mestu na časovima se ne podrazumeva.
"Deca uče na različite načine, neka uživaju da budu za stolom, da imaju svoj prostor, neka traže gde im je udobno", kaže nastavnica Sofija Giko.
Četvrtinu časova svih predmeta, među kojima je i ručni rad, imaju na engleskom jeziku.
Deca u Finskoj imaju domaći zadatak, ali im on ne oduzima više od nekoliko minuta dnevno, barem u razredu gde je bila ekipa RTS-a.
"Obično moram da napišem nekoliko rečenica iz finskog, a za domaći iz matematike su mi potrebna dva minuta", kažu deca.
A ni toliko ne treba da izdvoje za standardna česta testiranja.
"Testovi stvaraju atmosferu takmičenja, nema potrebe da ih ocenjujete svakog dana, proces učenja traje celu godinu", kaže nastavnica.
Obrazovanje za sve, ali se sa svima ne postupa isto. Sistem Finske se zasniva na individualnim potrebama i mogućnostima đaka. A nastavnik ima i autonomiju u svom radu.
"Kao u timskim sportovima, ako kontrolišeš previše igrače, ne mogu da pruže dobru igru. To je Finska radila do devedesetih, onda smo odlučili da više verujemo učiteljima", kaže Pasi Sahlberg, gostujući profesor na Harvardu.
I to ih dovodi do natprosečnih rezultata na PISA testovima u odnosu na vršnjake iz zemalja OEBS-a. Tako je i nastavnik u Finskoj poželjno zanimanje.
"Profesija nastavnika je veoma cenjena. Na fakultetu, gde školujemo buduće nastavnike, primamo samo deset odsto prijavljenih", kaže Arto Kalionijemi sa Učiteljskog fakulteta.
Đaci, posle osnovne škole, koja traje do 16. godine, mogu da biraju između opšte ili strukovne više srednje škole, neke vrste koledža, sa 27 profila.
"Ja sam na drugoj godini dizajna, sada već pravimo odela koja prodajemo pravim kupcima za 400-500 evra", kaže jedan student.
"U našem sistemu nema ćorsokaka, uvek možeš dalje, a i svaki kurs je besplatan. Mi ih ne obučavamo za nezaposlenost", kaže Erika Kantonen iz Stručne škole.
Plata nastavnika u Finskoj je oko 3.000 evra. Ipak, i dalje, kako nam kažu, možete više da zaradite kao dobar vodoinstalater u Helsinkiju, nego kao nastavnik u osnovnoj školi.
Uputstvo
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, neproverene optužbe, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo kakve vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje je zabranjen na ovom portalu. Komentari se moraju odnositi na temu članka. Prednost će imati komentari gramatički i pravopisno ispravno napisani. Komentare pisane velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i kraćenja komentara koji će biti objavljeni. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu webdesk@rts.rs. Polja obeležena zvezdicom obavezno popunite.
Broj komentara 7
Pošalji komentarUsmereno obrazovanje
Ja sam 1966. generacija. Posle srednje elektrotehnicke otisao sam da studiram elektrotehniku u Nemackoj. Prve dve godine studija sam ucio gradivo iz nase srdenje skole. Meni je glavni problem bio da savladam nemacki jezik, a zadatci iz matematike, elektrotehnike, fizike itd. su bili na nivou osrednje teskih zadataka iz srednje elektrotehnicke.
Mislim da nas sistem nije bio tako los. Siroko obrazovanje je veoma bitno. Nemacki skolski sistem je po meni katastrofa. Deca se posle cetiri godine osnovne vec sortiraju u tri kategorije po uspehu. Sve pokraine u nemackoj imaju sopstveni skolski sistem. Ako se preselite iz jedne pokraine u drugu nastaju problemi za decu. Neke teme se obradjuju veoma povrsno. Samo su poslednje 2-3 godine gimnazije pune gradiva i deca su preopterecena. Da ne nabrajam dalje...
Koje su posledice "finskog" sistema obrazovanja?
Radim godinama sa Skandinavcima i njihovi visoko obrazovani stručnjaci su u najboljem slučaju osrednji. Kinezi, Indijci, Iranci, Grci, Bugari, Nemci i mi, Srbi ih šijemo i po širini znanja i po sposobnosti da praktično primenimo stečena znanja.
Osim toga, Skandinavcima nedostaje motivacija i umeće da rešavaju realne, teške probleme.
Kada Skandinavac naiđe na nešto što mu je suviše teško ili nezanimljivo, on to jednostavno ne uradi.
Njihovi školski sistemi proizvode "teletabise".
Zato i naveliko uvoze stručnjake iz drugih zemalja.
Nemoraju svi da budu doktori...
Zivimo u skandinaviji i skolstvo je slicno kao i samoj Finskoj. Sin mi ide u deveti razred i tek prosle godine su poceli sa ocenjivanjem. Nije neki "vukovac" a nije ni nesto los. Najteze mu ide "maternji" jezik, tu ima trojku. Ja mu kazem da se ne brine, i da je ta trojka ustvari kao sestica, posto je on samo pola skandinavac :)
Meni se ovaj nacin skolovanja jako svidja! Na kraju, nista im nije moranje, ali ipak znaju da odrade ono sto ih zanima! Razvijaju "socijalne antene" i nije ih ni sramota niti im je tesko da zavrse posao koji ih privlaci.
E, ima i onih koje obrazovanje vrlo zanima, onih koji rado zele da upijaju znaje i skupljaju doktorate, kao i svi ostali, i oni imaju svu potrebnu podrsko i od skolstva i od drustva.
Nemoraju svi da budu profesori i doktori. Tacno je da upornim radom i velikim zrtvovanjem, vise i naucimo i dalje doguramo, ali treba nam i volja i talenat.
Ovde se bas ta licna vplja i talenat neguju od malih nogu. Pa bolje da mi sin bude dobar i nasmejan vodoinstaleter nego neki nabuban i mrzovoljan doktor :)
Obrazovanje u Finskoj
Na pozitivne aspekte obrazovnog sistema u Finskoj, paznju je skrenuo i cuveni americki reditelj Majkl Mur u svom poslednjem filmu Gde napasti sledece? (Where to Invade Next?). Sa velikom skepsom sam propratio taj deo filma bas zbog toga sto i on istice kako u Finskoj studenti i djaci nemaju domace zadatke, kako se sve obavlja u skoli, i kako imaju puno slobodnog vremena. Kao doktor nauka, i neko ko se bavi obrazovanjem i predaje vise godina u inostranstvu, zelim da kazem da postoje bar dva vrlo jasna pokazatelja da je citava ova prica o finskom obrazovanju sarena laza. Prvo, nije sasvim jasno po kojim to kriterijumima se procenjuje uspesnost ovakvog obrazovnog sistema? Da li je neko poredio znanje finskih studenata i djaka sa znanjem koje se stice u obrazovnim sistemima, na primer, Kine, Juznoafricke Republike, Indije, Rusije, Japana, Juzne i Severne Koreje, itd.? Pretpostavljam da nije. Drugo, u obrazovanju, postoji zlatno pravilo koje je svevremensko i sasvim univerzalno: sto vise vremena, truda, napora, rada, vezbanja ulozis u ono sto radis, to vise i dobijes. Utoliko si i bolji. Ja sam cuo za bar pet velikih svetskih imena mladih indijskih matematicara i ni za jedno finsko ime, pa vi sad odlucite ciji je obrazovni sistem bolji. Americki univerziteti, gde sam se i sam skolovao, preplavljeni su doktorantima iz Kine, Indije, Rusije, a nesto nisam primetio da su se americke akademske fondacije mnogo polomile oko toga da "dovedu", to jest, stipendiraju, sto veci broj studenata iz Finske.
Engleski je ključ uspeha ili možda bicikl?
Kakva analiza!?¿?
Nas sistem
Sve to tako lepo izgleda u clanku, ali gde su Finci, a gde smo mi. Po cemu smo slicni i da li bi trebalo da budemo slicni? Neko ce mozda reci da sam nazadan i da ne pratim nove tendencije u obrazovanju, inkluziju, dualno obrazovanje itd, ali ja sam duboko uveren da nas obrazovni sistem uopste nije bio los, da je siroko obrazovanje omogucavalo da nasi ljudi budu uspesni u inostranim skolama, a usmeravanje na posebne oblasti obrayovanja, a kasnije i rada, nije bilo hendikep, vec je bilo olaksano i funkcionalno. Medjutim jos od Gase Knezevica krenule su kopije tih reformi koje nista posebno dobro nisu donele nasem skolstvu. Niti se za svako podneblje moze primeniti ono sto je negde drugde bolje, niti se mogu porediti razvijena i nerazvijena drustva i obrayovni sistemi u njima.
Od skole pa do groba, najbolje je djacko doba
Ocigledno koriste djaci svoje vreme efektivno.