Gradovi budućnosti – tehnologija u službi očuvanja životne sredine

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije više od 12 miliona ljudi u svetu godišnje umire zbog zagađenja vazduha. Zbog toga je jedan od zadataka urbanista i planiranje gradova sa manjom potrošnjom energije i čistijim vazduhom. Na Međunarodnoj akademskoj konferenciji "Mesta i tehnologije" u Beogradu stručnjaci iz celog sveta uz razmenu znanja o tehnologijama, životnoj sredini i projektovanju, pokušali su da odgovore kako prilagoditi gradove budućim izazovima.

Kina, u kojoj od bolesti koje prouzrokuje zagađen vazduh godišnje umre pola miliona ljudi, pre nekoliko godina objavila je rat zagađenju. U Hong Kongu koji je jedan od najgušće naseljenih gradova u svetu, 90 odsto ljudi koristi javni prevoz, a nebodere oplemenjuju zelenilom.

"Mi u Kini imamo strateški plan kako da se suočimo sa klimatskim promenama i zagađenjem", kaže Lenon Čoj sa Univerziteta u Hong Kongu.

"Živim u Hong Kongu. Pre pet godina nismo mogli da vidimo plavo nebo, radili smo na tome i sada možemo da ga vidimo", ističe Čoj.

Izazovi su da se sa fosilnih goriva pređe na čistu energiju.

Aleksandra Krstić Furundžić sa beogradskog Arhitektonskog fakulteta naglašava da Holandiji postoje naselja koja u potpunosti koriste obnovljive izvore energije – prijemnike sunčeve energije za proizvodnju toplotne energije i fotonaponske module za proizvodnju električne energije.

"Postoje gradovi koji su čuveni po tome što su sjajno organizovani, u duhu 21. veka u kojima je udobno življenje - Cirih, Beč, Kopenhagen. Parametri su udobnost blizina posla, zelene zgrade, dovoljno sunca", ukazuje Eva Vaništa Lazarević sa istog fakulteta.

U Evropi najzagađeniji vazduh je na Balkanu čiji stanovnici su i šampioni po potrošnji energije. Tu je energetski efikasno projektovanje tek u početku.

Dragan Komatina sa Arhitektonskog fakulteta u Podgorici navodi primer sopstvenog projekta.

"U Crnoj Gori projektujem mali grad za 10.000 stanovnika na primorju. Imamo vile koje nisu povezane na infrastrukturu, tako da su samoodržive i što se tiče i kanalizacije i vodovoda i proizvodnje električne energije", kaže Komatina.

Na listi 10 najčistijih zemalja u svetu koje se prijateljski odnose prema prirodi svake godine su skandinavske zemlje. Dok je tu bicikl uobičajeno prevozno sredstvo, Beograd tek treba da stvori uslove za to.

Glavni urbanista Milutin Folić ističe da je u Strategiji razvoja grada Beograda i novog generalnog urbanističkog plana jedan od prioriteta predviđa izmeštanje industrije iz centra grada.

"Drugi prioritet je spuštanje grada na reke i okretanje hijerarhije u saobraćaju gde pešaci, biciklisti i javni gradski prevoz dobijaju prvenstvo prolaza", kaže Folić.

U planu je da sve glavne ulice dobiju biciklističke staze, da se postave punjači za elektromobile i nove zelene površine.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.