Godišnjica bombardovanja Beograda u Drugom svetskom ratu

Tog prvog dana rata izvršen je i kulturni genocid nad jednim narodom, razorena je Narodna biblioteka, a izgorelo je 350.000 knjiga.

Istorija je pokazala da su te knjige, sa ličnom bibliotekom Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Đure Daničića, mogle biti spasene. Nekoliko dana pre bombardovanja pred Biblioteku su dovezena dva kamiona peska.  

Odluku da se Beograd razori 27. marta doneo je lično Adolf Hitler, razjaren vestima o demonstracijama protiv potpisivanja "Trojnog pakta" i rušenju vlade Cvetković–Maček.

Dan kasnije u Beograd stiže depeša kojom je Vlada obaveštena da je napad planiran. Znao se datum, ali ne i vreme napada. Gebels, nemački ministar propagande, smislio je kako da iznenadi protivnika. U nedelju, 6. aprila, u 5 sati i 20 minuta, emituje se tajni zvučni signal, koji je za nacističke vojnike značio početak napada na Jugoslaviju.

Uvertira u "Marš Princa Eugena" poslala je nemačke vojnike u rat.

Operacija uništenja Beograda je nosila naziv "Strašni sud". Precizan broj žrtava nikada nije utvrđen, najčešće spominjana brojka ubijenih civila je 2.274.

Kakav bi bio Beograd da 6. aprila nije bilo? Zna se za Brankov, istorija pamti Most kralja Aleksandra. Danas Galerija Fresaka, nekada Sinagoga. Godinama se iz Savske kreće na put, a 5. aprila 1941, odakle je otputovalo poslednje pismo, pre nego što je tadašnja glavna pošta, sravljena sa zemljom. Tako je izgledao Hitlerov "Strašni sud".  

Nemačke procene govorile su da je žrtava bombardovanja bilo između 1.500 i 1.700, dok je premijer Engleske Vinston Čerčil u izjavi za Radio London izjavio da su Nemci usmrtili skoro 12.000 duša. Materijalna šteta bila je ogromna.