Sahranjen Kamenko Katić

Rodbina, prijatelji i poštovaoci oprostili su se od našeg kolege Kamenka Katića.

"Novinarstvo je kao jak opijat sa koga se teško skidam. Stalno me nešto svrbi i tera da snimam, istražujem, zabeležim", govorio je nekada Kamenko Katić, a danas, na njegovoj sahrani, pročitala autorka i urednica emisije "Trezor" Bojana Andrić.

I tako je bilo do samog kraja. Neponovljiv, nesebičan, vedar, a život mu je dao mnogo razloga da ne bude. Tako su o njemu danas govorili najbliži.  

"Čovek koji je znao da govori i znao šta govori, čovek koji je znao da zabeleži trenutak jer je odavno shvatio da život čine trenuci", istakla je Beba Mušicki iz MZ Đurđevo.

U rodnom Đurđevu je bio Bata, kolege su ga zvale Kameni, ali će ga najviše ljudi pamtiti po nadimku Vremenko. Novinarska veština i šarm doneli su mu titulu najpopularnijeg Jugoslovena posle Tita.

"On je imao tu moć da mu ljudi veruju, da mu se ljudi otvaraju, da ga ljudi poštuju. Bio je veliki, a bio je jednostavan u životu, bio je običan čovek. Njemu ta slava ništa nije značila", objašnjava Đura Mrđa, kolega iz RTS-a.

Lekar Svetislav Avramov takođe se oprostio od Kamenka Katića.

"Naša druženja su bila takva da smo učili od tebe, slušali, jer si ti bio pun iskričavih stvari i pun iskustva koje si kao novinar širom naše zemlje stekao", naveo je Avramov. 

Kamenko Katić davno je rekao da ga senzacionalističke vesti i traženje rupe na saksiji nikada nisu zanimali.

"Oduvek su me interesovali obični i marginalni likovi, njihovi životi, sudbine. Trudio sam se da zabeležim svakodnevni život i sve ono što on nosi. Svako od nas ima neku priču, svako ima svoju tajnu i velika je veština naći pravi ključ i osobu otvoriti na pravi način. I sada kada sam u penziji, krenem u šetnju, sretnem ribare i poželim da snimim reportažu o lovu soma na bućku", govorio je Katić. 

Kamenko Katić je preminuo u subotu, 31. marta u 83. godini, a komemoracija će biti održana u sredu, u 12 sati u RTS-u.

Rođen je 1935. u selu Đurđevu kod Novog Sada. Pohađao je Realnu gimnaziju u Novom Sadu, ali je završio veterinarsku školu u Šapcu i zatim radio kao veterinar. Studirao je kratko veterinu i agronomiju, na Pedagoškoj akademiji istoriju i geografiju, a diplomirao na Filozofskom fakultetu, na grupi za etnologiju.

Za vreme studija počeo je da radi u Radio Titogradu kao spiker, a potom i kao spiker Radio Sarajeva. Bio je i prvi spiker tek osnovane sarajevske televizije.

Prvog januara 1962. prelazi u Televiziju Beograd. Sedamnaest godina pripremao je vremensku prognozu, a onda prelazi u Dokumentarni program, gde je kao autor, voditelj i urednik uradio više od 300 reportaža. Neke od njegovih emisija su Uzgred budi rečeno, Život je život, Salašari, Mečkari, Partizanka Slavica, Svetlani u znak priznanja, Planinski mesec nad našim sokakom.

Dobitnik je mnogobrojnih nagrada, između ostalih i četiri nagrade za životno delo (UNS, Savez novinara Jugoslavije, RTS, INTERFER), tri "Zlatna pastira" za scenario i režiju etnofilma u Kučevu.

Za sobom je ostavio više od 300 reportaža o svakodnevnom životu.