Za što bolje treće doba – u pripremi mere za aktivno starenje

Penzionerski dani Milke Ignjatović potpuno su ispunjeni – vodi kutak za kvalitetno starenje, telefonom poziva starije sugrađane da proveri kako su i da li im nešto treba, a kao volonter kragujevačkog Crvenog krsta nosi namirnice bolesnima i nemoćnima.

"Nailazimo na terenu i na stare, i bolesne i nemoćne i usamljene i mi u neku ruku to prihvatamo, kao eto tako, da ćemo se možda i mi naći u nekoj takvoj situaciji. Ako neko ne pomogne i ako društvo ne reaguje na to, nije to u redu. Greh je prema tim starima ne učiniti nešto jer već smo na izvoru informacija da teško žive", kaže Milka Ignjatović.

Odlazak u penziju ne znači i kraj života. Znanje, stručnost i iskustvo godinama sticano na radnom mestu može da bude i te kako korisno i po odlasku u penziju.

"Mnogi ljudi su sjajni stolari i posle 60, 65 godina i ako čak ne mogu onako precizno uraditi nešto u stolarskom zanatu mogu biti dobri instruktori mladim ljudima. Bake su nezamenjive u kulinarstvu, brizi o deci. Stare osobe su vrlo motivisane da što veći broj mladih ljudi radi, jer punjenje fondova za penziono osiguranje ide kroz povećanje broja zaposlenih mladih ljudi. Tako da ih mogu zamenjivati u određenim porodičnim obavezama", kaže ministarka bez portfelja zadužena za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović.

Nadežda Satarić iz Udruženja "Amiti-snaga prijateljstva" kaže da ih treba podsticati, motivisati i naravno stimulisati.

"Neko danas ode i obiđe pet do 10 nepokretnih ili teže pokretnih starijih od sebe da im odnese lek i da priča sa njim, i itekako bi mu onda značilo kada bi mu neko onda dao besplatnu kartu da ode do grada, ako je u seoskoj sredini, da ne plati prevoz", kaže Starićeva.

Za razliku od onih koji rade jer žele da budu korisni, drugi rade iz nužde jer od penzije ponekad izdržavaju i svoju decu i njihove porodice.

"Rade ili kao noćni čuvari, ili kao prodavci sladoleda, ili ih vidite na pijacama. A, na poljoprivredi u seoskim sredinama tu on mora da radi dok može da ide, jer najčešće i nema penziju i jer, i ako je ima ona je desetak hiljada poljoprivredna – od toga se živeti ne može", objašnjava Nadežda Satarić.

U zavisnosti od toga da li žive u selu ili u gradu, lokalne samouprave prilagođavaće programe pomoći i podrške za stare.

"Jedinice lokalne samouprave pre svega moraju upoznati strukturu starijih sugrađana i napraviti programe za aktivna starenja i videti kako se zbrinjavaju oni koji nisu u sopstvenim porodicama i već su kandidati za dom. Nemamo dovoljno domova, te se privatno- javno partnerstvo i drugi oblici organizacije i brige o starima predviđaju strategijom", kaže Slavica Đukić Dejanović.

Posebne mere predviđene su za stare koji zbog bolesti ne mogu da se staraju o sebi. Strategija za podsticaj rađanja čeka zeleno svetlo Vlade a konkretni zadaci i mere naći će se u akcionom planu.