Sloboda medija u Jugoistočnoj Evropi pogoršana, osim u Srbiji

Sloboda medija u toku 2016. i 2017. godine u zemljama Jugoistične Evrope je pogoršana, a u poređenju sa prethodnim periodom u svim zemljama je zabeležen negativni trend, osim u Srbiji.

Projekat "Merenje medijskog klijentelizma u šest zemalja Jugoistocne Evrope" vagao je politički uticaj na medije na osnovu statističkih podataka, postojeće stanje zakonodavnog i institucionalnog medijskog okvira, kao i uslove u kojima novinari rade u državama Jugoistočne Evrope, a koji je predstavljen 7. marta u Briselu.

Merenje je sprovedeno u organizaciji Partnerstva za društveni razvoj, u okviru IPA projekta EU, a njime su bile obuhvaćene BiH, Crna Gora, Makedonija, Srbija, Hrvatska i Rumunija.

Najznačajniji pad medijskih sloboda zabeležen je u Hrvatskoj, zatim u Makedoniji i Bosni i Hercegovini, a jedan od zaključaka Projekta je da je to opšta tendencija u Evropi, čak i u nordijskim državama.

U državama Jugoistočne Evrope u kojima je istraživanje rađeno, kao glavni problem je indetifikovana netransparentnost vlasništva u medijima, pa je tako u Hrvatskoj otkriveno da su "nekadašnji pripadnici zločinačkih organizacija i kriminalnih grupa vlasnici pojedinih radio i TV stanica".

U toj zemlji, kako je rečeno u Briselu, skoro u svim glavnim medijima, naročito nacionalnim televizijama, postoje skriveni vlasnički ugovori, a sve to rezultira izostankom kvalitetnog istraživačkog novinarstva.

Kada je u pitanju Srbija, kao jedan od glavnih problema navedena je netransparentnost vlasništva, ali je konstatovano da su u prethodnom periodu zabeleženi i napadi i pretnje novinarima.

Kao pozitivno je istaknuto pripremanje nove Medijske strategije, kao i nepristrasno izveštavanje javnih servisa, među kojima se istakla RTV Vojvodina.

Kada je reč o Rumuniji, ocenjeno je da je medijska situacija u toj zemlji "katastrofalna", da svi jači političari imaju svoje medije koji emituju emisije samo o njima, a da je posebno zabrinjavajuće što je ukinuta pretplata za Javni RTV servis.

Kao glavni problemi u Makedoniji izdvojeni su napadi na novinare, politički pritisak na medije, što su problemi, kako je ukazano, koji muče i BiH, uz još netransparentnost vlasništva medija i finansiranje javnih medijskih servisa.

Posebno zabrinjavajuća stavka u svim analiziranim državama jesu napadi na novinare i na nezavisne medije, te ekonomski pritisak koji dodatno pogoršava već veoma loš socijalno-ekonomski status novinara.

Projekat je finansiran iz Instrumenata pretpristupne pomoći EU (IPA) Civil Society Facility i sufinansiran je od strane Kancelarije za udruženja Vlade Hrvatske.

 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 18. новембар 2024.
0° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње