Slobodan pristup informacijama ili zloupotreba zakona, pitanje za Surdulicu

Kolike su plate zaposlenih i troškovi za advokata, kako se koristi mehanizacija u preduzeću Vodovod, neka su od pitanja koje Surduličanin Goran Radojičić postavlja. Traži i fotokopije putnih naloga za službena vozila, zapisnike sa biračkih mesta.

"Jednostavno hoću da znam te informacije, i razlog je to sve što je meni 2012. godine rečeno da ja u Surdulici ne mogu da se zaposlim, a po struci sam diplomirani inženjer šumarstva, želim da znam gde se novac troši, ono što čujem na ulici, od građana", kaže Goran Radojičić.

U Vodovodu su pet registratora odvojili za dosad pristigle zahteve porodice Radojičić. Svakodnevno pravnica obrađuje zahteve. I Vodovod je poslao Povereniku za informacije od javnog značaja svoje zahteve.

"Poverenik je taj koji treba da odredi da li je tražena informacija od javnog značaja, kod njega nema filtera, nema kriterijuma, svi imaju ustavno pravo da traže informaciju, tačno, ali mora da postoji neka mera", kaže Olivera Ristić, direktorka Vodovoda u Surdulici.

Opština je prošle godine primila 132 zahteva od institucija, medija i građana. Goran Radojičić potpisuje 95. Uz godišnji izveštaj Povereniku su predložili da preciznije definiše šta se zakonskom odredbom smatra "često podnošenje zahteva".

"Odgovorno i sigurno tvrdim da se radi o klasičnoj zlouprotebi Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, loš primer i pritisak jednog građanina na lokalnu samoupravu", kaže Aleksandra Popović, predsednica opštine Surdulice.

U Povereništvu kažu da svako ima pravo da traži informacije. Broj pristiglih zahteva ne može biti razlog odbijanja odgovora, a obaveza organa vlasti je da, ako posumnja na zloupotrebu, to i dokaže.